(VIDEO) Usled klimatskih rizika osiguravajuće kuće više neće nuditi nadoknadu šteta, da li to čeka i Srbiju

Klimatske promene značajno utiču na industriju osiguranja, posebno u segmentima koji se odnose na osiguranje imovine od prirodnih nepogoda kao što su požari, poplave, oluje i suše.

Podaci Evropske službe za klimatske promene i Svetske meteorološke organizacije pokazali su da su poplave poslednjih godina na području Evrope izazvane klimatskim promenama, dok se Srbija u prethodnom periodu suočavala sa intenzivnijim padavinama.  

Printscreen: Newsmax Balkans

"Usled sagorevanja fosilnih goriva dolazi do globalnog zagrevanja kako sveta, tako Evrope i Balkana, a sa tim i češćih ekstremnih vremenskih pojava poput dužih i intenivnijih suša, toplotnih talasa. To su oni dani sa temperaturom iznad 35 stepeni kada se veže više od 5 dana. Zatim, jačih oluja sa većom količinom padavina što dalje rezultira poplavama, jačim udarima vetra i gradom", pojasnila je meteorološkinja Dragana Milenković.

Preti mogućnost da čitave regije postanu neosigurive

Različite procene pokazuju da su troškovi sanacija katastrofa u Australiji na primer porasli sedam puta između 2017. i 2023. godine, a pojedine kompanije u Kaliforniji su prestale da nude osiguranje od požara. Preti mogućnost da čitave regije postanu neosigurive kada se štete sa visokim troškovima dogode u kratkom vremenskom roku, zbog čega se osiguravajuće kompanije povlače iz tih područja ili prilagođavaju.  

Printscreen: Newsmax Balkans

"Važno je reći da klimatske promene jesu veliki problem savremenog i modernog društva i da u budućoj perspektivi mogu dovesti do izvesnosti određenih rizika koji nisu podobni da budu predmet osiguranja. Što se tiče naših iskustava sa klimatskim promenama u prethodnom periodu moramo svakako pomenuti velike i katastrofalne poplave iz Obrenovca, ali i superćelijske oluje koje su se prethodnih godina prvi put dešavale na teritoriji Republike Srbije.", rekao je Branko Damjanović iz Udruženja osiguravača Srbije.

Koje je moguće rešenje

Procene Svetske banke ukazuju da bi Srbija trebalo da investira 9,5 milijardi dolara u narednoj deceniji kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i eskalirajućih uticaja ekstremnih vremenskih događaja.

"Predlažemo da osiguranje katastrofalnih šteta i rizika ubuduće postane obavezno. Šta to u bukvalnom smislu znači? To znači da bi teritorija jednog grada, opštine, regiona ili možda cele države što bi bilo idealno, bila osigurana u slučaju štete koja bi se desila na određenom manjem ili većem delu naše teritorije. Takva šteta bi bila plaćena iz osiguranja bez potrebe da država nadoknađuje tu štetu", ukazala je Milenković.

Ravnoteža između profitabilnosti i obezbeđivanja pokrića u osetljivim regionima zahteva inovativna rešenja i regulatornu podršku. Kod nas, za početak, potrebna je svest o važnosti osiguranja, naročito u područjima koja su sklona nepogodama.  

Komentari (0)