U Srbiji trećina stanovništva aktivni pušači, godišnje 7.000 ljudi oboli od raka pluća

Skup pod nazivom "Može li Srbija da udahne punim plućima?" organizovali su Nacionalna inicijativa nepušača Srbije (NINS) i Nacionalno udruženje za pomoć i podršku pacijentima sa alergijskim i respiratornim oboljenjima "Alergija i ja" kako bi ukazali na značaj kontrole duvana u našoj zemlji.

Predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije doktor Nikola Piljić naveo je da je cilj danjašnjeg panela da se javnosti postavi jasno pitanje može li Srbija zaista da "udahne život punim plućima" i postane zemlja bez duvanskog dima i aero-soli.

"Danas je Svetski dan bez duvanskog dima i bez duvana i povodom toga smo danas i organizovali ovu konferenciju, u saradnji sa Nacionalnim udruženjem 'Alergija i ja. Postavljamo jasno pitanje, može li Srbija da udahne punim plućima, jer nekako se stiče utisak, posebno poslednjih par godina, da se nedovoljno govori o kontroli duvana", rekao je Piljić za Tanjug.

Napomenuo je da posebno uznemirava činjenica da su se u poslednjih nekoliko godina na tržištu pojavilli proizvodi koji su klasifikovani kao duvanski, nikotinski, bezdimni i srodni proizvodi i naglasio da bi upravo zbog toga celokupnu kontrolu duvana i duvanskih proizvoda trebalo podići na viši nivo.

Prema njegovim rečima uskoro će pristići i prve analize koje potvrđuju da ti proizvodi i te kako imaju štetan uticaj ne samo na resipratorni sistem, već i na nervni sistem, naročito kod adolescenata koji su, kako kaže, najčešći konzumenti.

"Prema poslednjim podacima "Batuta", otprilike trećina stanovništva u Srbiji su aktivni pušači, dok je broj pasivnih pušača ekvivalentan broju stanovnika Srbije, jer vi gde god pođete, nekako, bez obzira koliko se trudili, ne možete da izbegnete niti duvanski dim, a u poslednje vreme ni aero-soli od pomenutih bezdimnih proizvoda", naveo je doktor.

Dodaje da se u Srbiji svake godine postavi dijagnoza, odnosno, otkrije čak 7.000 pacijenata sa karcinomom pluća. Iako se pušenje povezuje uglavnom sa respiratornim zdravljem, kako ističe, nema organa u telu koje ne pati zbog duvanskog dima, bilo da je reč o aktivnim ili pasivnim pušačima. Predsednica udruženja "Alergija i ja" Snažana Šundić Vardić rekla je da su pacijenti sa respiratornim bolestima najmnogoljudnija zajednica u Srbiji, ali i u svetu.

"Ovim putem želimo da pošaljemo poruku, ne da stigmatizujemo, ne da upiremo prste u oči, ni pušačima, ni onima koji krše Zakon, pre svega, institucijama, o štetnosti duvanskog dima i koliko on loše utiče naročito na ljude sa respiratornim problemima", rekla je ona. Šundić Vardić je istakla da je fokus, kada je reč o prevenciji bolesti nastalih kao posledica pušenja, na edukaciji.

Foto: Tanjug/AP/Jeff Chiu

"Moramo da istaknemo koliko je edukacija važna u školama i u medicinskim ustanovama, jer mi kao pacijenti se suočavamo sa duvanskim dimom na svakom mestu, pa čak, nažalost, nekada i u medicinskim ustanovama", ukazala je ona.

Prema njenim rečima poseban akcent mora da se stavi na neophodnost pridržavanja zakonskih odredbi kada je reč o pušenju u institucijama, školama, zatvorenim objektima, ali i na javnim površinama. "Pravi primer i ono što bi trebalo da sledimo je svakako primer Švedske, koja je ove godine prva zemlja bez duvanskog dima, a moram da naglasim da su oni imali 60-ih godina više od 50 odsto pušača.

Oni su sada uspeli da dosegnu taj nivo, koji EU preporučuje - manje od pet odsto pušača u svojoj zemlji", zaključila je ona. Predstavnik Delegacije EU Rihard Maša poručio je da je svestan koliko je teško ostaviti pušenje s ozirom na to da je i sam bio pušač, ali da su sopstveno zdravlje, kao i ljudi iz okolikne ipak prioritet. S obzirom na to da je Srbija, kako kaže, druga u Evropi po smrtnosti od raka pluća, trebalo bi posebnu pažnju posvetiti širenju svesti o štetnosti duvanskog dima.

"To nisu samo brojevi, već izgubljeni životi, pritisak na zdravstveni sistem i propuštene šanse za razvoj. Ono što posebno brine jeste nedosledna primena zakona. Kada vidimo da se pupši u bolnicama, javnim ustanovama i prevozu, ne radi se samo o kršenju propisa, već o dubokom raskoraku između reči i dela", istakao je on.

Navodeći da je EU u poslednjih 20 godina investirala više 1,2 milijarde evra u razvoj Srbije, uključujući i značajna ulaganja u zdravstvo, naglasio je da zdravstvene institucije u zemlji moraju da budu primer, ne samo po opremi, nego i po poštovanju osnovnih standarda zaštite zdravlja.

"Zaštita od duvanskog dima nije samo pitanje zdravlja, to je pitanje ljudskih prava, vladavine prava i institucionalne zrelosti. U pristupnim pregovorima sa EU, posebno u okviru Poglavlja 28, ocena se ne daje samo na osnovu zakona koji postoje, već i na osnovu njihove primene", poručio je on.

Komentari (0)