(VIDEO) Stradanje bez takmičenja: Može li priznanje tuđe patnje biti početak pomirenja naroda na Balkanu

Dugačka je i teška istorija Balkana - istorija koju obeležava reč "stradanje", koja se, uprkos decenijama koje su prošle od poslednjih ratova, još često koristi u svakodnevnom govoru, politici i medijima. U toj reči sabrane su tuge generacija, kolektivna sećanja, neretko i zamagljene granice između istorijske istine i političke propagande.

Trideset godina nakon raspada Jugoslavije i više od pola veka od kraja Drugog svetskog rata, pitanje koje se nameće jeste: da li je moguće smireno razgovarati o prošlosti, priznati bol drugoga, a da se istovremeno očuva dostojanstvo sopstvenog stradanja.

"Ključna reč je empatija. Moramo da priznamo tugu porodica koje su izgubile svoje bližnje, bez obzira na to kojoj naciji pripadaju. Prepoznavanje tuđe patnje ne umanjuje sopstvenu. Priznanje gubitka drugome otvara vrata iskrenijem dijalogu. Ali, taj proces nije lak ni linearan", kaže Radojković.

Istoričar podseća da se svakodnevna empatija među običnim ljudima često razlikuje od one u javnom govoru, koju kroje političke elite i mediji.

Upravo tu, na raskrsnici individualnog saosećanja i kolektivne manipulacije, nastaje najviše problema. Zloupotreba trauma, kako kaže, prisutna je kod svih nacionalnih zajednica u regionu.

"Ako bismo pustili da empatija raste organski, svakodnevni odnosi među ljudima bili bi znatno bolji", ocenjuje Radojković.

Politika sećanja: Između komemoracije i manipulacije

Jedan od najozbiljnijih izazova u regionu jeste način na koji se obeležavaju stradanja. Dan sećanja na Jasenovac za jedne je dan tuge, dok je dan oslobađanja Knina za druge dan pobede - istovremeno slavljeni i oplakivani događaji. Slično je i sa 11. julom, danom kada se obeležava stradanje u Srebrenici.

"Te datume bi trebalo osloboditi zapaljive retorike, makar tada. Da se komemoracije održe u tišini, sa poštovanjem prema stradalima, bez medijskih ili političkih provokacija", predlaže Radojković.

Foto: Milena Đorđević

Ali, kako dodaje, problem je u binarnom načinu razmišljanja: ako priznam tvoje žrtve, automatski negiram svoje.

"To je zamka. Moramo težiti inkluzivnosti i holističkom pristupu, bez iskrivljavanja naučnih činjenica", navodi naš sagovornik. 

Istorija i propaganda: Ko određuje istinu

U vremenu kada se istorija često koristi kao oružje u političkim bitkama, uloga istoričara postaje ključna. Radojković upozorava da istoričari moraju da se više čuju u medijima, jer su oni ti koji mogu da predstave verodostojne narative.

"Ne mora neko da vas laže - dovoljno je da vam da polovičnu informaciju iz koje ćete izvesti pogrešan zaključak. Ukoliko poštujemo činjenice, moramo ih predstaviti u celosti, bez ‘cherry pickinga’, bez selektivnog biranja samo onoga što nam odgovara", navodi Radojković. 

Ipak, priznaje da čak ni u socijalističkoj Jugoslaviji, koja se ponosila jedinstvom i bratstvom, nije postojala zajednička interpretacija istorije. Svaka nacija imala je sopstveni narativ, a u današnjem kontekstu nezavisnih država takav konsenzus je još manje izvestan.

Foto: Milena Đorđević

Ideja o zajedničkom udžbeniku istorije za Balkan deluje kao pokušaj pomirenja kroz obrazovanje. Međutim, Radojković odbacuje tu mogućnost kao nerealnu.

"Nema identičnog narativa. Ljudi se prirodno ne slažu. Čak ni o najdokumentovanijim zločinima, poput Holokausta, ne postoji potpuni konsenzus. Nama ne treba nametnuto jedinstvo, već kultura dijaloga", kaže naš sagovornik. 

U tom kontekstu, ističe važnu ulogu verskih zajednica, koje u svojoj teologiji već sadrže narative žrtvovanja, ali i potencijal za pomirenje. Takođe, civilno društvo, nevladine organizacije i nezavisni mediji imaju zadatak da insistiraju na empatiji, tačnosti i izbegavanju manipulacije.

U složenom i fragmentisanom prostoru kakav je Balkan, jedinstvena istorijska istina možda nije moguća. Ali zato jeste moguć dogovor o osnovnim vrednostima: poštovanju života, uvažavanju bola drugih i odustajanju od retorike koja raspiruje mržnju.

"Ne moramo svi da vidimo istoriju na isti način. Ali možemo da se složimo da patnja bilo kog čoveka - bez obzira na njegovu naciju - zaslužuje poštovanje", zaključuje Radojković. 

Gostovanje Stefana Radojkovića pogledajte u videu:

Komentari (0)