Rad na vrućini rizičan po zaposlene: "Imaju prava da odbiju posao ako se ne osećaju bezbedno, ali se boje da to urade"

Naročito su ugroženi radnici u sektoru građevinarstva, poljoprivrede, saobraćaja, rudarstva i drugi. 

Letnja sezona podrazumeva sve više radnika na otvorenom.

Najviše je sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, ugostiteljstva, a čini se da su najugroženiji prilikom rada na visokim temperaturama radnici u sektoru građevinarstva i saobraćaja zbog teškog fizičkog posla koji obavljaju i zaštitne opreme koju je potrebno da nose.

Printscreen: Newsmax Balkans

Osim brige o unošenju dovoljno vode i hrane, pravljenju češćih pauza i korišćenju zaštitne opreme i eventualno kreme za sunce, šta još mogu da učine radnici koji su u riziku da ugroze zdravlje zbog rada tokom vrelih letnjih dana.

"Radnik ima prava da odbije posao ako se oseća nebezbedno"

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković pojasnio je kakva su prava radnika u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova.

"Ako nam se bilo koji radnik obrati u ovim teškim vremenskim prilikama, svakom kažemo da ima prava da odbije posao ako se oseća nebezbedno. Međutim, radnici vrlo malo i vrlo retko to čine jer se boje da će dobiti otkaz pošto poslodavac na to ne gleda blagonaklono, u smislu da se čovek zaista plaši za svoj život, već smatra da je to neradnik", rekao je Torlaković za Newsmax Balkans.

Kazne za poslodavce do dva miliona

Iako Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne propisuje izričitu zabranu rada pri visokim temperaturama, postoji preporuka da se tokom najtoplijeg dela dana, od 11 do 16 časova, rad organizuje tako da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju, ukoliko to priroda posla dozvoljava.

Te preporuke trebalo bi da budu implementirane u akt o proceni rizika. 

Kazne za kršenje prava radnika

Advokat Stevan Damnjanović govorio je za Newsmax Balkans o visini kazni koje su zaprećene, ako se ne ispoštuju prava radnika.

"Postoji i obaveza poslodavca da ima svoj akt o proceni rizika na radnom mestu koji nam govori na koji način će on u toj situaciji kada su ekstremno visoke temperature da zaštiti svoje zaposlene. Naravno, ukoliko se to ne desi, zaprećene su i od inspekcije rada određene kazne. Oni mogu da pokrenu protiv poslodavca prekršajne postupke. Protiv pravnog lica zaprećena je novčana kazna od milion i po do dva miliona dinara, protiv odgovornog lica u pravnom licu od 50 do 150 hiljada dinara i protiv preduzetnika koji se bave tim poslovima od oko 400 do 500 hiljada dinara", pojasnio je advokat.

Printscreen: Newsmax Balkans

Torlaković poručuje da je problem u ovoj situaciji to što se preporuke često ne primenjuju.

U sektoru građevinarstva situaciju otežava postojanje više podizvođača koji, kako kaže Torlaković, ne vode računa o radnicima.

Najnepovoljnije za one koji rade bez prijave

U najnepovoljnijem položaju su oni koji rade bez prijave, a pretrpe povredu na radu. 

"Oni mogu u postupku, naravno, sa dokazima da su ostvarivali rad kod poslodavca, da traže svoju odštetu. U tim postupcima gde su radnici pretrpeli povrede na radu ili im je naneta neka šteta, oni u postupku da zahtevaju naknadu štete iako nisu bili prijavljeni, samo što je uslov da određenim dokazima dokažu da su ostvarivali radni odnos kod poslodavca", ukazao je Damnjanović.

Radnici mogu podneti inspekciji rada i anonimne prijave i tada inspekcija ima obavezu da izađe na teren. 

Komentari (0)