(VIDEO) Možemo li da zamislimo život bez društvenih mreža: "Potrebna ozbiljna edukacija, ali i regulacija"

Prema podacima UNICEF, čak 45 odsto dece u Srbiji uzrasta od devet do 11 godina svakodnevno koristi društvene mreže. Ta brojka ne ostavlja mnogo prostora za sumnju - virtuelni svet postao je deo svakodnevice, posebno mladih.

Koliki je uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje, da li nam više pomažu ili odmažu, i kako se snalazimo u algoritamskom lavirintu, bile su ključne teme emisije Tražim reč.

U studiju su razgovarali Nenad Blagojević, autor platforme "Priče sa dušom", Jelena Vukičević, psihološkinja, Jelena Radović, sociološkinja i Bojan Božović, PR stručnjak za društvene mreže. Putem video linka uključili su se Srđan Olman, stendap komičar, i influenserka Nastasja Nedimović, poznatija kao @cancer.influencer.

Priče koje se šire bez senzacionalizma

Blagojević je objasnio kako je, kao novinar koji je napustio veliku medijsku kuću, sam pokrenuo svoj medij. Kako je rekao, ideja je u početku delovala suludo, ali se ispostavilo da su "Priče sa dušom" naišle na plodno tlo zahvaljujući upravo društvenim mrežama.

"U početku mi niko nije verovao. Krenuo sam novinarski, a društvene mreže su omogućile da platforma brzo dođe do 100.000 čitalaca mesečno. Danas, deset godina kasnije, mogu da kažem da sam zadovoljan i brojem pratilaca, jer smo rasli organski", rekao je Blagojević.

Dodao je da je želeo da prikaže ljude koji nisu u centru pažnje, ali žive pošteno i vredno.

"Hteo sam da ispričam priče tih ljudi, ali su mi mnogi govorili: 'Kako ćeš uspeti da neko čita lepe priče u vremenu rijalitija i crne hronike?' Ipak, verovao sam da lepe priče moraju da pobede. One su najmanje komercijalne, posebno u Srbiji, teško je od njih živeti, ali znao sam da imaju snagu", istakao je naš sagovornik.

Naglasio je da su se njegove priče širile bez senzacionalizma.

"Pokušavao sam da algoritam prepozna vrednost tih priča, uz prilagođavanje trendovima koji dominiraju mrežama. Zato i dalje verujem da je moguće da se dobrom sadržaju da vidljivost", napomenuo je Blagojević.

"Ako umemo da biramo sadržaj, možemo sebi ulepšati svakodnevicu"

Jelena Vukičević je upozorila da efekat društvenih mreža na mentalno zdravlje zavisi od toga kakav sadržaj korisnik konzumira.

"Ako nam algoritam servira negativne sadržaje, naše iskustvo će biti loše. Međutim, ako umemo da biramo sadržaj, možemo sebi ulepšati svakodnevicu. Ključno je da razumemo kako mreže funkcionišu i da ih koristimo svesno", navela je Vukičević. 

Foto: Envato

Naša sagovornica u emisiji Tražim reč je dodala da edukacija mora da bude praćena i odgovornošću tehnoloških kompanija.

"Treba vršiti pritisak na one koji te mreže kreiraju da preuzmu deo odgovornosti za sadržaje koje omogućavaju. Društvo smo sa mnogo nerešenih trauma, koje se prenose generacijski. Zbog toga su ljudi skloni da veruju da je svet loše mesto i biraju upravo takav sadržaj", rekla je ona.

Na pitanje da li je rešenje u zabrani, odgovorila je da nije.

"Ne možemo i ne treba da zabranjujemo mreže, već da edukujemo. Sve zavisi od naše namere - da li ćemo, metaforički rečeno, uzeti ciglu da nekome razbijemo glavu ili da izgradimo kuću. Tako je i sa društvenim mrežama", podvukla je Vukičević.

Da li je moguć život bez društvenih mreža?

Jelena Radović je konstatovala da je potrebno da digitalna pismenost postane sastavni deo osnovne pismenosti.

"Samo tako ćemo znati da prepoznamo lažne vesti, zavisnost od interneta i sve što dolazi s tim. Kada znamo pravila igre, možemo da je igramo bez posledica", rekla je Radović.

U duhu teme, voditeljka emisije pitala je i veštačku inteligenciju da li je moguć život bez društvenih mreža. AI je odgovorio: "U teoriji da, ali u praksi bi to zahtevalo značajne promene u načinu poslovanja, informisanja i komunikacije. Mnogi koji su pokušali digitalni detoks kažu da su se osećali bolje, ali se većina ipak vraća mrežama, često sa promenjenim navikama".

Foto: Envato

Putem video linka javio se i Srđan Olman, koji je rekao da su mali, nezavisni mediji danas često moćniji od velikih televizija.

"Društvene mreže mi nisu inspirativne. Bavim se ljudskim emocijama, a mreže su instant, bave se površnim i prolaznim temama. To nije moj prostor", istakao je Olman.

"Potrebna je ozbiljna edukacija, ali i odgovorna regulacija"

Upravo iz tog razloga, psihološkinja Jelena Vukičević naglasila je važnost autentičnosti.

"Moramo ostati verni sebi. Ako želimo da prenesemo vrednosti, to treba da bude iskreno i dosledno. U digitalnom okruženju lako gubimo kritičko mišljenje, pogotovo kada nas preplave emocije. Potrebna je ozbiljna edukacija, ali i odgovorna regulacija", podvukla je ona.

Sa tim je saglasan i Blagojević, koji je dodao da nije moguće da svi nauče da vode mreže kao profesionalci, ali i da to nije ni potrebno.

"Najvažnije je ostati prirodan. Mreže su alat, ne cilj", konstatovao je on.

Autentičnost je upravo ono što je proslavilo Nastasju Nedimović, poznatiju kao @cancer.influencer.

Foto: Pixabay

U decembru 2016. godine, tokom druge trudnoće, dijagnostikovan joj je hronični rak koštane srži. Dve godine kasnije, podelila je svoju fotografiju bez kose.

"Ni sama ne znam zašto sam to uradila, ali podrška koju sam tada dobila bila je ogromna. Ljudi me nisu sažaljevali, već su me podržali. I danas mi pišu da ih inspirišem", ispričala je Nastasja.

Na kraju, Jelena Vukičević je istakla da današnja deca ne znaju za život bez društvenih mreža:

"Njima je to kao nekada igralište. Zato im ne možemo samo reći da to ugase. Moramo im ponuditi nešto drugačije u stvarnom svetu, nešto što će im biti jednako zanimljivo i korisno", navela je naša sagovornica.

U svetu u kojem su slike filtrirane, a osećanja podložna algoritmima, ostaje nam da razvijamo sopstvenu digitalnu pismenost. Učiti mlade da postave granice, da prepoznaju manipulaciju i da ne uzimaju sve što vide na mrežama zdravo za gotovo, najvažniji je zadatak svih nas. Kritičko razmišljanje, autentičnost i svesno biranje sadržaja - možda su upravo to nova forma digitalne revolucije.

Pogledajte celu emisiju Tražim reč:

Komentari (0)