Meteorolog o uraganima: Čovek je naljutio prirodu urbanizacijom, pre svega - sečom šuma

Ristić je rekao za Tanjug da oluja, poput ove, ne dolazi do Evrope, kao i da ovakvi slučajevi nisu uobičajeni za naše predele, već se zaustavljaju na granicama Španije, Engleske i Francuske.

Istakao je da nije u potpunosti jasno kako dolazi do oluja poput ove i da je potrebno da se spoji više faktora.

"Nastanak uragana je nezgodan i nije baš totalno još jasno kako nastaje. Potrebna je ta početna brzina da vazduh krene na gore i jako je važna temperatura mora odnosno okeana koja je bila oko 30 stepeni, a sve preko 27 pogoduje razvoju uragana, ciklona, tajfuna i superćelijskih oluja", napomenuo je Ristić.

Prema njegovim rečima, uragani ne prete Evropi i poručio je da se kod nas očekuje stabilizacija vremena.

"Što se tiče uragana, jedino će biti pogođena Španija i Portugalija. Mada, to nije uragan poput ovog, više je u pitanju ciklon. Tu ima puno padavina i jakih vetrova i taj deo Evrope je trenutno u problemu. On ide oko 30 km na sat i polako će se transformisati u neki običan ciklon, tako da u principu mi njega nećemo ni osetiti", naveo je on.

Meteorolog je objasnio da se ovakve situacije dešavaju veoma brzo, dolazi do naglog pada pritiska i jakih vetrova koji za jedan dan narastu sa prve na petu kategoriju do jačine od 300 km na sat. 

Kako navodi, slični vetrovi slabijih kategorija osetili su se prošle godine i na našim prostorima.

"Sreća u ovoj situaciji je što je on malo okrznuo Meksiko u kretanju prema Floridi i tada je postao kategorija četiri. To su slabiji vetrovi od oko 250 km na čas, a posle kada se približio Floridi spustio se na trojku, oko 200 km na čas. To je superćelijska oluja koju smo imali prošle godine kod nas, samo sa duplo većim prečnikom od superćelijske oluje", rekao je on.

Foto: Tanjug/AP/Rebecca Blackwell

Najveću katastrofu što se tiče vetra, kako navodi meteorolog, nije izazvao sam uragan Milton, već tornada, kojih je bilo preko 100 u celom južnom delu Floride.

"To su zapravo ti jaki vetrovi od 250 km na čas, razaraju sve, mali su i kratkotrajni i pogađaju manji region, ali ih je bilo preko 100 i kada se sve sabere to je napravilo najveća razaranja što se tiče vetra", objasnio je meterolog.

Ristić je ocenio da su za nastanak prirodnih katastrofa najviše krivi ljudi, ali i prirodni faktori na koje se ne može uticati.

"Čovek je naljutio prirodu urbanizacijom, sečom šuma i time što ne vodi računa o njoj. Čovek je sam napravio probleme, ali postoje i ti prirodni faktori. Postoji taj uticaj geotermalne energije koji dolazi iz dubine zemlje kada dolazi do više zemljotresa i porasta temperature planete. Mnogo faktora utiče na promenu klime, ali čovek sečom šuma najviše", zaključio je Ristić.

Komentari (0)