Raste broj dece s problemima u govoru: "Oko 20 odsto prvaka ih ima, uzrok prekomerna upotreba digitalne tehnologije"

Taj procenat veći je na kasnijem uzrastu, ako se problem ne rešava kada je prepoznat.

Prema njenim rečima, broj dece sa problemima u govoru se povećava i kašnjenje u razvoju govora postaje sve češći slučaj. 

"Dislalija - poremećaj u izgovoru manje ili veće grupe glasova, iznosi više od 20 odsto kod prvaka. Što su deca starija, ako se problem ne rešava i deca dođu do petog, šestog razreda, taj procenat samo raste", rekla je Drčelić u razgovoru za naš portal.

Najviše opservira prvake i petake.

"Imamo i decu posle petog razreda zbog obima gradiva i predmeta u kojima je potrebna logika, koja se obrazuju po Individualno obrazovnom programu (IOP). Oko deset odsto dece sa kognitivnim problemima se javlja, ali ima i onih kod kojih su očuvane kognitivne sposobnosti", naglasila je naša sagovornica.

"Roditelji ne stimulišu decu dovoljno"

Glavni uzroci problema u govoru su prerana i prekomerna upotreba digitalnih tehnologija, ali i nedovoljna stimulacija verbalne komunikacije na ranom dečjem uzrastu.

Deca progovaraju sve kasnije jer, kaže Bojana, nemaju potrebu za tim.

"Sve potrebe su im zadovoljene bez verbalizacije. Nema dovoljno stimulacije i podsticanja od strane roditelja. Roditelji obično razumeju potrebe dece pa ih zadovolje bez verbalizacije, pre nego što dete kaže šta mu treba", navodi logoped.

Foto: Envato

Naša sagovornica ističe da se takva situacija nastavlja i u vrtićima, samo iz drugih razloga.

"U vrtićima se zahteva tišina. Na uzrastu od dve do tri godine, u vrtićima u kojima sam boravila rekli su mi da tu još niko ne govori. Mislim da je to zbog obima grupe, tu bude do 30 i više njih. Ako ih pustite da se svi izražavaju, to je već buka. Mislim da je uključenost logopeda u vrtićima i osnovnim školama ključna da bi se radilo u najboljem interesu za verbalni razvoj deteta", ukazuje Drčelić.

"Sve što se dešava u govoru odražava se na pisanje i čitanje"

Ako izgovor nije regulisan na ranom uzrastu, to se odražava na ostalo, pojavi se problem sa čitanjem i sa pisanjem.

Naša sagovornica dodaje da u poslednje vreme sve više primećuje problem sa čitanjem u petom razredu. 

"Posle prvog razreda, problem sa govorom često se projektuje i na čitanje i pisanje. Sve što se dešava u govoru odražava se na pisani jezik. Deca dođu kod nas sa prepoznatim problemom u pisanju, odnosno sa disleksijom, ali se ustanovi da je to problem u govoru. Može se javiti problem sa mucanjem. To može da bude neki simptom disleksije, a u suštini je neprevaziđen problem na ranom školskom uzrastu", naglašava Drčelić. 

Foto: Privatna arhiva/Bojana Drčelić

Logoped smatra da je plan i programa za prvi razred prebrz i da je tehnika čitanja nedovoljno usvojena.

"Nesavladana tehnika čitanja tako može da nastane zbog poremećaja u izgovoru", ističe ona.

"Deca posle raspusta disgrafična"

Disgrafija - problem sa pisanjem, može da bude izolovani problem kod dece sa očuvanim kognitivnim sposobnostima jer mnogo koriste tehnologiju, smatra Drčelić.

"Mnogo više kucaju na laptopu i telefonu i onda se javi problem jer u školi treba da pišu na papiru. Često se javi supstitucija latiničnog i ćiriličnog pisma. Deca, naročito posle raspusta, kada ne koriste olovku i papir, budu disgrafična, nerazumljiv im je rukopis, nemoguće ga je dešifrovati, toliko da često ni sami ne mogu da protumače šta su napisali", pojasnila je.

"Ako deca ne razviju fonetski sluh do 6. godine, nemaju osećaj da greše"

U školi u kojoj radi, Bojana Drčelić je angažovana 50 posto kao spoljni stručni saradnik.

Govoreći o tome da li je to dovoljno, istakla je da ne zna da li bi bilo dovoljno i da je angažovana 150 posto zbog obima posla i da bi sve odradila onako kako struka zahteva.

Foto: Envato

"Potreba je velika kada je reč o logopedima. Deca rado prihvataju rad sa logopedom kao i roditelji", navela je sagovornica u razgovoru za naš portal.

Što se ranije problem prepozna i na njemu krene da se radi, to je bolje.

Roditelji obično ne reaguju odmah, već prilikom upisa deteta u školu jer tada deca prolaze testiranje.

Foto: Envato

"Dešava se da deca kažu da su na ranom uzrastu bila kod logopeda i znaju koji su glas ispravili. To je u 10 odsto slučajeva. Važno je da razviju fonetski sluh do 6. godine, jer ako ga ne razviju, onda nemaju osećaj da greše u toku govora ni u toku pisanja. Obično roditelji tolerišu probleme do šest godina", ukazuje logoped.

Kada je reč o vremenu neophodnom za ispravljanje određenog problema, naša sagovornica kaže da to zavisi od stepena oštećenja. Ponekad je potrebno šest meseci, ponekad dve godine.

"Rad roditelja kod kuće presudan"

Drčelić dodaje da je uloga i saradnja roditelja veoma važna.

"Rad roditelja kod kuće je presudan. Ako radimo tretman sa detetom i to isto radi roditelj kod kuće, onda je brže i efikasnije. Roditelji prihvate problem, ali često nemaju vremena da rade s njim ili je dete nezainteresovano i neće da radi. Deca nemaju dovoljno bogat rečnik odgovarajuć uzrastu zbog nedostatka verbalne komunikacije", napominje logoped.

Rešenje je, smatra, rad na stimulaciji i razvoju verbalne komunikacije još na ranom dečjem uzrastu.

Komentari (0)