Radnici u Srbiji pod stresom više nego ikada: "Često zaboravimo da nismo mašine"

Svetski stručnjaci upozoravaju da časovi joge i antistres radionice ne rešavaju suštinske probleme i da je vreme za duboke, strukturne promene koje će zaposlene zaista zaštititi od burnouta, anksioznosti i mentalnog iscrpljivanja. 

I dalje, nijedna država nije u potpunosti rešila problem mentalnog zdravlja na radnom mestu, čak ni one koje važe za šampione ravnoteže između posla i privatnog života beleže visoke stope mentalnih tegoba.

Čini se i da su i građani Srbije suočeni sa stresom u radnom okruženju. Građani navode da su poslodavci "gluvi" na njihove predloge.

"Lako se dospe u situaciju da se moć zloupotrebljava"

Pritisci na poslu, rokovi koji se ne pomeraju i stalna dostupnost ostavljaju sve dublje posledice po mentalno zdravlje zaposlenih.

I dok statistike širom Evrope upozoravaju na rast stresa i burnout sindroma slični problemi ne zaobilaze ni radnike u Srbiji. Jedan od uzroka za ovakvo stanje, prema oceni stručnjaka, jeste preterana usmerenost na produktivnost.

Printscreen: Newsmax BalkansPsihološkinja Ana Petrović

Psihoterapeutkinja Ana Petrović rekla je za Newsmax Balkans da je suština u uspostavljanju ravnoteže.

"U suštini na poslu smo da bismo nešto proizveli. Preterana usmerenost na produktivnost često dovodi do toga da zaboravimo da smo pre svega ljudska bića, a ne mašine i onda taj plan međuljudskih odnosa, koji je nama važan, pati na različite načine pogotovo u sistemima gde postoje hijerarhije, gde je nužno delovati sa nekih pozicija moći, a jako lako se dospe u situaciju da se moć zloupotrebljava", naglasila je psihoterapeutkinja.

Dodala je da se pojedinci na različite načine dovode u situacije koje ne pogoduju našoj prirodi.

"Naša priroda je da se povežemo, imamo dobre odnose, stvaramo, ali da sve to bude u ravnoteži", savetuje Petrović.

"Bavljenje temom burnouta na poslu značilo bi priznavanje problema"

I HR konsultanti saglasni su da su i radnici u Srbiji pred izazovnom situacijom ističući da se o mentalnom zdravlju zaposlenih u Srbiji i dalje govori nedovoljno, najčešće tek kada problem već eskalira.

Umesto preventivnog pristupa, kompanije često reaguju tek u kriznim situacijama.

HR konsultant Sandra Rapo napomenula je da se o ovoj temi ne govori dovoljno.

Printscreen: Newsmax BalkansHR konsultant Sandra Rapo

"Na osnovu višegodišnjeg iskustva rada na temi burnout sindroma i prevencije mentalnog zdravlja, sigurna sam da se definitivno ne govori dovoljno iako se govori kroz medije, u korporacijama se to ne primenjuje", naglasila je Rapo.

Dodala je da je bila iznenađena razmišljanjem poslodavaca i HR radnika.

Od promene organizacione kulture, preko jasnijih granica radnog vremena, do veće podrške i razumevanja.

Šta poslodavci mogu konkretno da urade kako bi se smanjio pritisak i unapredilo mentalno zdravlje zaposlenih? 

"Pre svega da oslušnu istinske potrebe zaposlenih. Zaposleni žele da budu manje opterećeni, da dobiju vreme za koje će obaviti zadatke, da se napravi manje toksično okruženje i treće da imaju rukovodioca i mlade lidere koji su obrazovani i koji rade na svom ličnom razvoju", poručila je Rapo.

Printscreen: Newsmax Balkans

Psihoterapeutkinja je navela da se za dugoročne promene "mora platiti određena cena".

"Cena može da bude smanjenje priliva, smanjenje radnog vremena, što zvuči kao utopijska ideja, ali bez tako krupnih koraka ne vidim da mogu da se dese neke velike promene", zaključila je Petrović.

Iako univerzalno rešenje ne postoji, sagovornici su saglasni u jednom - briga o mentalnom zdravlju zaposlenih više ne može biti sporedna tema.

Odgovornost je i na poslodavcima i na sistemu, jer bez suštinskih promena u načinu rada, cenu će nastaviti da plaćaju upravo ljudi koji taj sistem nose.

Komentari (0)