Koliko koštaju slavlja danas i na koji način se proslavlja?

Danas, čini se, slavlja više nisu samo trenuci radosti i okupljanja, već i projekti koji se planiraju mesecima unapred, sa preciznim budžetima, očekivanjima i mnogo pritiska.

Posebno se to vidi na svadbama i dečijim rođendanima, koji su od porodičnih događaja postali statusni simboli. Scenografija, dekoracija, fotografi, animatori, specijalni efekti – sve je podignuto na nivo spektakla. A cena tog spektakla često prevazilazi mogućnosti prosečne porodice.

Gosti nove epizode emisije "Tražim reč" bili su organizatorka događaja Ivana Marinković, psihoterapeut Kristina Stanković I ekonomista Milorad Ilić. 

Ljudi dižu kredite da bi pokrili venčanje

Ivana Marinković istakla je da smo narod koji voli proslave, naročito porodične; od venčanja do punoletstava i dečjih rođendana.

Kako kaže, ona najčešće organizuje venčanja i primećuje da se mnogo toga promenilo, pre svega dekoracija i očekivanja, koja danas idu ka sve složenijim, gotovo scenografskim rešenjima. Ipak, ono što ostaje isto jesu emocije i želja da se važni trenuci podele sa porodicom i prijateljima, zbog čega su takvi događaji uvek lepi i emotivni.

"Za ljude koji imaju prosečnu platu, veliki su iznosi za jedno slavlje, ljudi dižu kredite da bi pokrili venčanje. Mi imamo praksu kao narod da za poklon donosimo novac , gledamo da isplatimo svoju stolicu, odnosno bar to što koštamo mladence, koliko popijemo I pojedemo. Sve drugo je u stvari dodatni trošak", rekla je Ivana Marinković.

Foto: Milena Đorđević

Upravo ta potreba da se "pokrije stolica"  pokazuje koliko su slavlja postala finansijska računica, a ne samo emotivni čin. Radost se meri brojem zvanica, cenom menija i visinom koverte, a ne samim povodom.

Ekonomija voli da se novac troši

Još veći problem nastaje kada se isti model preslika na dečije rođendane. Ono što je nekada bila torta, nekoliko balona i drugari iz kraja, danas često izgleda kao mini svadba.

"Mogu da razumem venčanja, svadbe I ostale tradicije ali sve drugo što se odomaćilo kod nas, od proslave rođenja, prvog rođendana, posebno 18-og rođendana, pravi se na nivou neke svadbe. Ako pravite u restoranima I nekim mestima na način na koji se to obično pravi, verovatno ne možete ispod 10 hiljada evra da prođete, to je za prosečnu porodicu katastrofa. Sa stanovišta ekonomije države to I nije loša stvar, ekonomija voli da se novac troši šta god da je u pitanju, ali , sa stanovišta pojedinca, odnosno te porodice koja treba da slavi je apsolutno neracionalno potrošen novac, pogotovo što ljudi često ne prave dobru kalkulaciju koliko će to sve da košta, jer oni ne iznose samo to slavlje već I odlaske na slavlja kod nekog ko je bio kod vas", rekao je Milorad Ilić.

Drugim rečima, slavlje ne prestaje kada se ugase svećice ili završi svadbeno veselje. Trošak se nastavlja kroz uzajamne pozive, poklone i obavezu da se "vrati istom merom".

Tako se ulazi u začarani krug u kojem porodice troše novac koji nemaju, često na račun kredita, odricanja ili dugoročnog finansijskog pritiska.

Veliku ulogu u svemu tome imaju i društvene mreže, koje su promenile način na koji doživljavamo sreću i uspeh. 

Foto: Milena Đorđević

Kristina kaže da uvek ističe kako treba slaviti sve što je vredno slavlja. Ipak, kako objašnjava, savremeni način života, pod snažnim uticajem društvenih mreža, sve više podstiče potrebu da se sreća spolja pokazuje i meri kroz novac.

Prema njenim rečima, društvene mreže često plasiraju nerealnu sliku mogućnosti i vrednosti, zbog čega ljudi imaju sve izraženiju tendenciju da se dokazuju i predstavljaju kroz materijalno bogatstvo.

"Mi na žalost zbog društvenih mreža koje zaista šalju jednu potpuno nerealnu sliku o mogućnostima I vrednostima, imamo tendeciju da se dokazujemo I pokazujemo kroz novčano I materijalno", objasnila je Kristina. 

Fotografije savršenih proslava I luksuznih dekoracija postavljaju nerealne standarde. U toj trci lako se zaboravi da su slavlja nekada imala drugačiju svrhu – da okupe ljude, obeleže važan trenutak i ostave lepu uspomenu, a ne dug koji se godinama otplaćuje.  

Možda je pravo pitanje ne da li treba slaviti, već kako da se vratimo suštini a to je da slavlje ponovo bude manifestacija bliskosti i emocije, a ne finansijskog dokazivanja. 

Celu emisiju "Tražim reč" možete pogledati u videu:

Komentari (0)