Virus afričke svinjske kuge: Tiha pretnja srpskom stočarstvu

Iako ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, posledice koje ova bolest ostavlja po uzgajivače svinja i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju su ozbiljne i dugoročne. Virus se brzo širi, a u većini slučajeva ishod je uginuće životinja ili obavezno uklanjanje celog zapata.

Gosti nove epizode emisije "Tražim reč" bili su prof. dr Miroslav Valčić sa Veterinarskog fakulteta i diplomirani veterinar, urednik i voditelj Uroš Davidović. 

Prema poslednjim dostupnim informacijama, afrička svinjska kuga je tokom prethodnih meseci potvrđena u više delova Srbije, kako na malim gazdinstvima, tako i u populaciji divljih svinja. Posebno su ugrožena područja u kojima postoji čest kontakt domaćih svinja sa otvorenim prostorom i gde se ne primenjuju osnovne mere biosigurnosti.

Printscreen: Newsmax Balkans

Stručnjaci upozoravaju da upravo divlje svinje predstavljaju trajni rezervoar virusa i jedan od glavnih razloga zbog kojih je bolest teško iskoreniti.

Takođe, upozoravaju da su prvi znaci bolesti često neupadljivi, ali da se brzo razvijaju u tešku kliničku sliku.

O simptomima i težini bolesti govorio je dr Valčić.

"Ono što prvo primete uzgajivači svinja jeste prvi simptom, životinja neće da jede, ima povišenu temperaturu i pije više vode. Na većim farmama se to odmah primećuje. Znači manji utrošak hrane i žeđ. Svaka infektivna bolest može da se kaže kod ljudi, pa ne idemo na posao, uzmemo bolovanje. A životinje to ne mogu da kažu. One se zavlače u ćoškove. Kod afričke kuge svinja, karakteristika je krvarenje po koži i krvarenja iz prirodnih otvora. To je izuzetno teška bolest sa teškim simptomima. Životinja najčešće ugine. Imali smo izuzetne slučajeve da se preživljavala bolest, da krmača ugine a prase ne, ali suštinski je fatalna bolest za svinje. To nije bolest koja je opasna za ljude, ne možemo oboleti, ali svako ko je jednom video leš svinje koja je uginula od afričke kuge, niko to meso neće koristiti", pojasnio je dr Valčić.

Printscreen: Newsmax BalkansMiroslav Valčić

Iako afrička svinjska kuga ne utiče direktno na bezbednost mesa za potrošače, njeno prisustvo ima snažan ekonomski efekat. Smanjenje broja svinja, povećani troškovi proizvodnje i povremene trgovinske zabrane utiču na cene i stabilnost tržišta.

Mnogi proizvođači suočavaju se sa gubicima koji se teško nadoknađuju, naročito u ruralnim sredinama gde je svinjogojstvo glavni izvor prihoda.

Zbog stalnog prisustva virusa, veterinarske službe sprovode pojačan nadzor, proglašavaju zaražena i ugrožena područja i nalažu stroge mere kontrole. Poseban akcenat stavlja se na ranu prijavu sumnjivih slučajeva, jer blagovremena reakcija može sprečiti širenje bolesti i umanjiti štetu.

Država je, osim zdravstvenih mera, uključena i u saniranje ekonomskih posledica koje pogađaju uzgajivače.

Printscreen: Newsmax Balkans Ljiljana Ivanjac

"Kada govorimo o tome šta država preduzima kada je u pitanju suzbijanje afričke kuge svinja, država preduzima konkretne mere. Cela veterinarska služba sa veterinarskim ambulantama i kolegama veterinarima i Ministarstvom poljoprivrede uključena je u suzbijanje afričke kuge svinja. Pored zdravstvenog nadzora postoji i drugi način na koji država pomaže, a to je finansijska pomoć onima koji su izgubili svoje svinje. Finansijska pomoć države ne izostaje, redovna je i može je ostvariti svako ko ispunjava zakonske obaveze", objasnila je Ljiljana Ivanjac, načelnica veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Afrička svinjska kuga ostaje dugoročan izazov za Srbiju, a stručnjaci ističu da je ključ u doslednoj primeni preventivnih mera, saradnji svih učesnika u lancu proizvodnje i kontinuiranom nadzoru na terenu. Bez toga, rizik od novih izbijanja i dalje će biti prisutan.

Celu emisiju možete pogledati na našem Youtube kanalu:

Komentari (0)