Industrijska revolucija u koju se ulažu milijarde: Kako se "hrani" AI i koliko troše data centri u Srbiji

Od pojave najpoznatijeg  AI modela - ChatGPT - prošlo je skoro četiri godine.

Od tada se mnogo toga promenilo. Sada Amerikanci planiraju da samo u ovoj godini ulože oko 650 milijardi dolara u razvoj veštačke inteligencije, što je 60 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

To je iznos koji je jednak trideset ovogodišnjih budžeta Srbije.

To nisu ulaganja samo u ono što kao korisnici vidimo, u aplikacije, marketing, već u fabrike čipova, data centre, superračunare i infrastrukturu.

Nikada u istoriji tehnologije nije uložen toliki novac u jedan sektor u tako kratkom vremenu.

To nam govori da veštačka inteligencija nije prolazni trend, već nova industrijska revolucija, u kojoj se već sada deli budući ekonomski kolač.

Dnevno se generiše oko 700 miliona AI upita

Ali da bi veštačka inteligencija uopšte funkcionisala, nisu dovoljni samo čipovi i algoritmi. Potrebne su ogromne količine električne energije.

Svaki AI odgovor, svaka analiza, svaka slika ili video nastaju u data centrima - na hiljadama servera koji rade bez prestanka, 24 sata nedeljno.

Globalno se dnevno generiše oko 700 miliona AI upita. Ta brojka zavisi od mnogo faktora, ali je ovu cifru naveo i sam ChatGPT. 

Samo jedan dan korišćenja veštačke inteligencije potroši struju koliko za celu godinu potroši grad veličine Čačka, za čitavu godinu.

Veštačka inteligencija bez vode ne može ni nekoliko minuta

Struja stvara toplotu koja mora da se ohladi vodom.

Data centri su ogromne hale pune računara koji rade bez prestanka. Kako rade - tako se i greju. I to veoma brzo.

Bez stalnog hlađenja, serveri se pregreju i sistem se gasi za svega nekoliko minuta. Zato se u radu veštačke inteligencije koristi voda - pre svega za hlađenje data centara, ali i indirektno, kroz proizvodnju električne energije koju ti sistemi troše.

Procene pokazuju da deset do pedeset AI odgovora može da zahteva i do pola litra vode.

Kada se to pomnoži sa stotinama miliona upita dnevno, govorimo o desetinama miliona litara vode svakog dana.

Čovek bez vode može da izdrži nekoliko dana. Veštačka inteligencija bez vode ne može ni nekoliko minuta.

Najveći data centar kod nas - u Kragujevcu

U Srbiji trenutno radi 13 data centara, najviše u Beogradu, ali i u Nišu, Kragujevcu i Vršcu.

Najveći među njima, data centar u Kragujevcu, sam troši oko 0,35 odsto ukupne električne energije Srbije.

To pokazuje koliki je energetski otisak digitalne industrije - čak i u zemlji našeg obima. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Upravo na toj infrastrukturi danas se razmatra i sledeći korak - robotika i humanoidni roboti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi Srbija, ukoliko obezbedi dovoljno struje, mogla da krene u proizvodnju robota u ljudskom obliku.

Ali bez stabilne i dovoljne proizvodnje električne energije nema ni data centara, ni veštačke inteligencije, ni robota.

Jer digitalna ekonomija ne funkcioniše na idejama već na megavatima. Ako Srbija uđe u ovu trku ozbiljno, sa infrastrukturom i energijom, potencijal je ogroman, ne samo tehnološki, već i ekonomski. 

Robotika se, simbolično, vraća kući, tamo gde je i započeta. Data centri i roboti su trošak, sami po sebi mogu postati motor rasta, izvoza i novih radnih mesta.

Ako ne iskoristimo mi nju, ona će nas.

Komentari (0)