Bolesti zavisnosti i kockanje: Počinje se još u adolescenciji

Kockanje je odavno izašlo iz zatvorenih prostora kazino-sala i preselilo se na mobilne telefone, u dnevne boravke i školska dvorišta, a prvi kontakt sa igrama na sreću sve češće se dešava u adolescenciji, kada se rizik doživljava kao igra, a dobitak kao potvrda lične sposobnosti.

Na temu kockanja u našoj novoj epizodi emiisje Tražim reč govorili su specijalni pedagogo i psihoterapeut Živka Rangelov, Boris Štrbac iz udruženja "Restart", dr Davor Dobor iz Zagreba i Aleksandar Janić iz rehabilitacionog centra "Duga". 

Rangelov upozorila je da se sa kockanjem najčešće počinje još u adolescenciji, kada se ono doživljava kao bezazlena zabava. 

Dodala je da se kockanje često predstavlja kao društveno prihvatljivo ponašanje, jer "svi to rade", pa mladi žele da probaju, verujući da im sportsko znanje može pomoći da ostvare dobitak.

Printscreen: Newsmax BalkansŽivka Rangelov

"U početku je ideja da se zabave, da dođu do lakog novca i to si rade, odnosno to je rečenica koju svi kockari koriste. U bolestima zavisnosti se priča kako je to društveno prihvatljivo, kako i njihovi drugari to rade pa zašto ne bih probali i oni, imam nekog sportskog znanja hću da testiram i tako dalje. Na žalost kockarnice su svuda, internet je svuda i svima dostupan, nema kontrole, i vi dok shvatite da ste u problemu, i dok porodica primeti neke prve znake to je već otišlo daleko", rekla je Rangelov.

Problem postao vidljiviji i agresivniji

Upravo ta početna faza, u kojoj dominiraju uzbuđenje i osećaj kontrole, često zavara i same igrače i njihove bližnje, jer izostaju jasni signali da je reč o poremećaju koji može razoriti porodične odnose, finansijsku stabilnost i mentalno zdravlje.

Da problem nije nov, ali da je postao vidljiviji i agresivniji, svedoče i podaci udruženja koja se bave prevencijom i lečenjem.

Štrbac je naveo da su u udruženju "Restart" još pre 12 godina zabeležili prve ozbiljne slučajeve zavisnosti od ruleta i elektronskih aparata, nakon čega se problem proširio i na kladioničarske igre.

Kako je istakao, sve je počelo da uzima maha posle 2000. godine, uz sve agresivniji marketing i unapređene poslovne modele u industriji igara na sreću. 

Printscreen: Newsmax BalkansBoris Rangelov

"Osnovna vizija tih kladioničarskih i kockarskih firmi je profit a mi želimo da se to zaustavi i stavi pod mere bezbednosti jer gubimo decu, roditelje, zdravlje nacije, budućnost nacije i sportiste", rekao je Štrbac.

Ekspanzija kladionica i onlajn platformi, uz snažne promotivne kampanje i sponzorstva u sportu, dodatno normalizuje kockanje kao svakodnevnu aktivnost, brišući granicu između razonode i visokorizičnog ponašanja.

Zavisnost od kockanja raste, odgovornost nije samo na pojedincu

Doktor Davor Dobor godinama radi sa pacijentima koji su zavisnici od kockanja i kaže da je situacija u Hrvatskoj sve lošija. Prosečan dug jednog kockara je između 30 i 35 hiljada evra. 

Upozorio je da je situacija iz godine u godinu sve lošija, navodeći da u dnevnoj bolnici za lečenje zavisnosti od kockanja beleže čak desetostruki porast broja pacijenata od početka rada.

Kako je objasnio, nakon liberalizacije tržišta igara na sreću u Hrvatskoj, ali i širom regiona, postalo je izuzetno teško uspostaviti adekvatnu kontrolu, što za posledicu ima veliki broj ljudi kojima je potrebna stručna pomoć.

"Gde je granica? Granica je uvek vezana za očuvanje kontrole i postojanje nekakvih posledica u realitetu a odnose se na samo kockanje. Ako imamo kontrolu nad vremenom i ako imamo kontrolu nad novcem, ako ne postoji obrazac kockanja zbog kojeg se zapostavlja obitelj, prijatelji, školske i studijske obaveze, onda možemo reći da je to kockanje u nekakvim sigurnim okvirima. Meni lično je termin ‘odgovorno kockanje’ sve više problematičan, jer on nekako implicira da je sve na osobi koja kocka, međutim ono što se pokazalo, posebno u poslednje vreme se o tome govori, jako puno je unutar same strukture igara na sreću elemenata koje vas mogu uvući u zavisnički obrazac kockanja. Ne bih rekao da je odgovornost samo na pojedincu već i na onom ko pruža te usluge", objasnio je dr Dobor. 

Ovakva upozorenja otvaraju pitanje sistemske odgovornosti i potrebe za jasnijom regulativom, ali i za većom dostupnošću stručne pomoći.Da put od prvog tiketa do priznanja da postoji problem može trajati godinama, potvrđuju i istraživanja.

Kako je rekao Aleksandar Janić iz udruženja "Duga", svaka zavisnost ima svoj period nejavljanja ili javljanja.

"Mi smo radili istraživanje podpomognuti gradskom upravom grada Novog Sada za zdravstvo gde se period shvatanja da postoji problem prostire od 2 meseca do 28 godina. Sve je subjektivno, nema pravila. Ako bi neko pokušao da izvuče pravila iz toga, pravilnost se ne može naći, ni na osnovu demografskih pojmova, niti drugih pojmova. Iz mog iskustva najčešće nam se javljaju osobe koje su iz razvedenih brakova i neko ko je doživeo u ranoj mladosti neku ranu i duševnu povredu", pojasnio je naš sagovornik. 

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Janić

Upravo ta nepredvidivost čini borbu protiv bolesti zavisnosti od kockanja dodatno složenom, jer ne postoji jedinstven profil zavisnika niti jasan obrazac po kojem se problem razvija.

Dok industrija igara na sreću beleži rast, stručnjaci upozoravaju da cena tog rasta postaje vidljiva tek kada dugovi, narušeni odnosi i psihičke posledice izađu na površinu.

Zbog toga se apeluje na raniju edukaciju mladih, snažniju kontrolu tržišta i jasnu društvenu poruku da kockanje nije bezazlena igra, već potencijalno ozbiljna bolest zavisnosti koja zahteva sistemski odgovor i podršku zajednice.

Komentari (0)