Nacrt novog Zakona o policiji, treći pokušaj: Više ovlašćenja i bezbednosnih provera

U obrazloženju nacrta navodi se da je cilj promene da se postojeća rešenja unaprede i da se uvedu novine u sistemu, a sve kako bi se usvojile najbolje prakse i standardi.

Kao drugi motiv navodi se usvajanje zakona koja je jedna od stavki iz Reformske agende, spiska obaveza koje je Srbija preuzela kako bi dobila novac iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan.

Najviše kritike privukla su rešenja koja predviđaju masovan biometrijski nadzor, zabranu snimanja i identifikovanja policijskih službenika.

Advokat Stefan Čorda je rekao za Newsmax Balkans da, po njegovom mišljenju, zapravo nije bilo potrebe za promenom zakona u ovom trenutku, ali da razume razloge zbog kojih se to radi.

"To se radi zato što je Republika Srbija, odnosno MUP prošle godine trebalo da donese set mera odnosno izmena zakona. Ali, u tom trenutku društveni momenat nije bio takav da se izmene", rekao je naš sagovornik.

Printscreen: Newsmax BalkansStefan Čorda

Ambasador Srbije pri EU, rukovodilac Operativnog tima Srbije za pristupanje EU i glavni pregovarač Srbije sa EU Danijel Apostolović izjavio je da je donošenje Zakona o unutrašnjim poslovima deo prelaznih merila za poglavlja vladavine prava, ali i konkretan korak u Reformskoj agendi u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Ovim nacrtom bi se ukoliko se usvoji, broj policijskih ovlašćenja povećao, ali bi se i značajno promenilo definisanje bezbednosnih provera.

Osim provera uz dozvolu, uvedena je i kategorija za koju je moguća bezbednosna provera i bez izričite saglasnosti osobe koja se proverava.

Bezbednosno će se proveravati i polaznici obuka za specijalne jedinice, učenici srednjih i visokoškolskih ustanove unutrašnjih poslova, te zaposleni i radno angažovani u tim školama.

Obrada podataka

Advokatica Tamara Radojčić je istakla da novi zakon o policiji mora biti usklađen sa svim drugim propisima u Republici Srbiji, posebno sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

"Mora da bude vrlo jasno ograničenje u pogledu obrade podataka oni moraju imati pravni osnov da bi obrađivali te podatke i ti podaci moraju da budu sa određenim ciljem obrađivani i vremenski ograničeno i, takođe, mora postojati efikasan sistem kontrole sudske ili neke druge nezavisne kontrole", objasnila je advokatica za Newsmax Balkans.

U skladu sa već ustaljenom praksom, obavezna javna rasprava će trajati 20 dana što je zakonski minimum, a u tom periodu će biti i uskršnji praznici dodatno skraćujući i onako kratak rok.

Komentari (0)