Trnovit put do potomstva: Gde zdravstveni sistem u Srbiji puca u borbi protiv steriliteta

Ipak, put do roditeljstva za mnoge parove ostaje dug, neizvestan i emocionalno iscrpljujući.

Dragana Krstić iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" svoju životnu želju ostvarila je tek nakon 18 godina borbe. Gostujući u emisiji Otvori oči, ispričala je kako je proces vantelesne oplodnje bio izuzetno težak, ne samo zbog medicinskih izazova, već i zbog društvenog pritiska.

"Svaki taj put, bilo da traje pet, deset ili petnaest godina, izuzetno je težak. Najteže je to što ne možemo da postanemo roditelji onda kada mi to želimo. To stvara frustraciju i osećaj nemoći", započela je priču naša sagovornica. 

Prema njenim rečima, predrasude i očekivanja okoline dodatno su opterećenje za parove koji se bore sa neplodnošću.

"Društvo i porodica često imaju očekivanja da se roditeljstvo desi u određenom periodu života. Kada se to ne dogodi, ljudi se suočavaju sa pritiskom i nerazumevanjem. A mi zapravo prolazimo kroz nešto što je vrlo lično i bolno", ukazala je Krstić. 

Dugo lečenje i ograničena podrška

Sagovornica Newsmax Balkans navodi da se sa problemom steriliteta suočava od ranih dvadesetih godina. Kroz dugogodišnji proces lečenja imala je ograničenu podršku, posebno u periodu kada je, kako kaže, pristup informacijama bio znatno otežan.

"Tada nije bilo lako doći do informacija, i upravo iz tog razloga je i nastalo naše udruženje, pre deset godina. Mi nismo lekari, već pružamo podršku kroz iskustvo ljudi koji su prošli ili prolaze kroz iste procese", rekla je Krstić. 

Printscreen: Newsmax BalkansDragana Krstić

Kako je pojasnila, upravo razmena iskustava i dostupnost informacija igraju ključnu ulogu u smanjenju straha i neizvesnosti kod parova koji ulaze u medicinske procedure.

"Strah je najveći kada ne znate šta vas čeka. Mnogo je lakše u današnjem vremenu doći do informacija, kroz edukativne tekstove i iskustva drugih ljudi. To ne znači da će problem biti rešen, ali znači da znate šta vas očekuje u sledećem koraku", predočila je Krstić. 

"Povoljniji postupak vantelesne oplodnje u Turskoj"

Novinarka Jovana Ignjatović trenutno prolazi kroz proces vantelesne oplodnje, a nakon tri neuspešna pokušaja u Srbiji odlučila je da šansu potraži u Turskoj. 

Ključni razlog za odlazak na kliniku u Istanbulu bila su, kako navodi, razočaranja u iskustvo sa zdravstvom i lekarima u Srbiji. 

"Tri puta smo pokušali u Srbiji, ali bez uspeha. Ono što me je najviše pogodilo jeste to što nakon neuspeha nismo dobili nikakvo objašnjenje. Niko nije seo sa nama da razgovara, da pokuša da objasni šta se desilo ili šta dalje", rekla je naša sagovornica. 

Printscreen: Newsmax BalkansJovana Ignjatović

Kako je naglasila, izostanak komunikacije i podrške bio je presudan da promeni odluku i nastavi lečenje u inostranstvu.

"Shvatila sam da tu više nema nade i da treba da odem tamo gde postoji veća posvećenost pacijentima", ispričala je Jovana. 

U Turskoj, kako je pojasnila, postoji individualni pristup, posvećenost i stalna komunikacija.

"Ako mi verujete, i sada kada sam u Srbiji, oni me svakodnevno kontaktiraju da pitaju kako se osećam, da li mi nešto treba", objasnila je Ignjatović.

Posebno je naglasila da je imala pogrešnu predstavu o troškovima lečenja steriliteta u Turskoj.

"Mislila sam da je odlazak u Tursku luksuz, kao i većina žena koje razmišljaju o vantelesnoj oplodnji. Međutim, to nije tačno. Kada se uporede cene privatnih klinika u Srbiji i u Turskoj, postupak u Turskoj može biti čak i povoljniji", konstatovala je naša sagovornica. 

Doktor Milošević: Žene trpe veći pritisak i osudu

Prema rečima ginekologa Vanja Milošević, jedan od ključnih problema u sistemu nedovoljna posvećenost lekara pacijentima.

"Slažem se da je neposvećivanje pacijentu možda najveća zamerka kolegama i celom sistemu. Odnos lekar-pacijent mora da bude zasnovan na poverenju i posvećenosti. Lično se zalažem za to da lečenje steriliteta bude u potpunosti dostupno o trošku države, uz maksimalno razvijene standarde podrške", poručio je doktor. 

Printscreen: Newsmax BalkansVanja Milošević

Prema njegovim rečima, muškarci i žene su podjednako zastupljeni kada je reč o uzrocima neplodnosti, iako se u javnosti često stvara pogrešna percepcija da je odgovornost uglavnom na ženama.

"Muški sterilitet je podjednako prisutan kao i ženski, ali žene često trpe veći pritisak i osudu, što ih dodatno opterećuje u procesu lečenja", naveo je Milošević.

Ginekolog je istakao i da je posvećenost pacijentima ključna, kao i da se u praksi mora izbeći tretiranje ljudi kao "brojeva".

"Svaka priča je individualna i zahteva ozbiljan i ličan pristup. To je ono što pravi razliku u ovom procesu", zaključio je on.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Komentari (0)