"Usluge podrške nisu dostupne": Oko 70 odsto roditelja dece sa smetnjama u razvoju moralo da da otkaz

Stanovanje uz podršku najbolje je rešenje, ali ova usluga nije dostupna u većini gradova u Srbiji.  

Biljana Stojanović je lekar. Njen najmlađi sin Oliver je u spektru autizma, pa je dala otkaz kada je imao pet godina. Skoro 70 odsto roditelja dece sa smetnjama ili invaliditetom uradi isto, kako bi mogli da brinu o svojoj deci.

"Oliver je tad trebalo da krene u školu i nisam videla drugačiji način da budem uz njega, da učestvujem u sastancima u školi, da ga vodim u školu. Nismo imali ni ličnog pratioca i to je bilo jedino rešenje", priča Biljana za Newsmax Balkans.

Biljana, kao i Jelena iz Udruženja Dan, imaju  još jednu, mnogo veću brigu - svakoga dana razmišljaju ko će brinuti o njihovoj deci, kada one više ne budu mogle. 

"Želimo da kao roditelji doživimo da čak i naša deca sa razvojnim smetnjama i autizmom imaju neku mladost. I to onakvu mladost, kasnije i starost koja je dostojna čoveka. To zaista nije ništa previše što mi tražimo od sistema i društva. Tu dolazimo do tog stanovanja uz podršku", kaže Jelena Petrović za Newsmax Balkans. 

Usluga stanovanja uz podršku

Čak 60 odsto porodica sa osobom sa smetnjama ili invaliditetom smatra da je usluga stanovanja uz podršku najpotrebnija. 

"Nama kao roditeljima bi značilo da neću živeti stalno sa jezivom grižom savesti zbog toga što, recimo, sutra, za nekih deset godina ostarela i možda bolesna, nisam u mogućnosti da izvedem svog mladog sina koji će tada imati 25 godina ni u šetnju, zato što će on biti apsolutno zatočenik naše porodice, naših nekih možda u tom trenutku potreba ili nužnosti. Zato što imam svoju mlađu decu i nisam sigurna da sam ih baš rodila da bi one svoj život podredile svom bratu", navodi Jelena Petrović.

Kuća za osamostaljivanje u samo tri grada

Kuća za osamostaljivanje postoji samo u tri grada u Srbiji - Pančevu, Kuli i Šapcu, a u program je uključeno samo nekoliko desetina korisnika. 

Pre više od deset godina, projekat "Otvoreni zagrljaj", koji je finansirala Evropska unija, najavljivan je kao početak nove ere u ovoj oblasti. Deceniju kasnije, veliki broj onih koji su živeli potpuno drugačiji život u stanovanju uz podršku, vraćeni su u domove, a roditelji se i dalje pitaju - da li će njihova deca, kada njih više ne bude, morati da provedu život u ustanovi.   

Komentari (0)