(VIDEO) I do 2.000 dinara za osmomartovski poklon učiteljici: "Roditelji osećaju pritisak, nekad je cvet bio dovoljan"

Ukoliko vam dete pohađa vrtić ili osnovnu školu sigurno ste član neke od grupa na društvenim mrežama u kojima se ovih dana vodi polemika o tome koliko novca treba izdvojiti za kupovinu poklona za 8. mart.

Dok jedini predlažu velike cifre, drugi ipak smatraju da poklon treba da bude simboličan.

"Mislim da ne treba ništa da izdvoje, jer one već imaju platu. Prema tome, užasavam se toga", navela je jedna Beograđanka.

"Neke sitne parice, 200 do 300 dinara maksimum", rekla je druga.

"Cifre od 1.500 do 2.000 dinara, mislim da je to puno, za moje dvoje dece, meni je to previše. Mislim da je po 300 dinara dovoljno da odvoji svako dete i da se kupi učiteljici normalan poklon", kazala je još jedna sagovornica ankete koju smo sproveli.

Rasprava nije izostala ni na društvenim mrežama, a jedan od komentara glasi: "Hiljadu dinara po detetu, odnosno 20 do 30 hiljada za dve vaspitačice jeste mnogo i bespotrebno. Osmi mart nije skup poklon. Drugo šta kupiti za kraj vaspitačici, auto?"

Pritisak na roditeljima

Roditelji često osećaju pritisak da se uključe, jer ne žele da se njihovo dete izdvoji. Nažalost, umesto da pokloni budu iskren znak pažnje, postaju društvena obaveza koja stvara frustraciju, smatraju psiholozi.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Nekada je cvet bio dovoljan znak pažnje, čime je bilo jasno da nije to pitanje ni samo pažnje nego pitanje prava žena i sećanja zašto mi to slavimo. Sad kako su moje unuke u školi vidim da to nije pitanje pažnje i da deca sve manje znaju zašto mi to uopšte radimo. To se pretvara u takmičenje među roditeljima ko će bolji poklon da da i to je onda počelo da gubi smisao", kaže za Newsmax Balkans psiholog Snežana Anđelić.

"Pompeznost banalizuje suštinu"

Iako se ideja darivanja za 8. mart zasniva na iskazivanju poštovanja i zahvalnosti, u praksi je postala još jedan namet roditeljima. Umesto da se deci usađuju vrednosti iskrenosti i pažnje kroz simbolične poklone, mnogi se osećaju primorano da daju novac za skupe aranžmane koji se očekuju, ali nisu nužno željeni.

"Pompeznost samo banalizuje suštinu i mislim da je krajnje vreme da prestanemo svaku priliku da koristimo kako bismo se takmičili i dobijali pažnju te učiteljice i vaspitačice. Predlažem da takvi znaci pažnje postoje preko cele godine, poput zahvalnosti što se brine o deci i što svoj posao radi najbolje što može, jer to nije lako", navela je Anđelić.

Dok učiteljice i vaspitačice tvrde da im materijalni pokloni nisu potrebni, roditelji iz godine u godinu upadaju u isti krug kolektivnog pritiska. Možda je vreme da se svi zapitamo da li smo zaista zaboravili da je najvredniji poklon onaj koji dolazi iz srca, a ne iz novčanika.

Komentari (1)

Slavica

Zašto prosvetari ne odbiju poklone? Time bi se svi problemi vezani za davanja za poklone rešili Koliko znam niko nikad poklon nije odbio

pre 1 mesec

0 0 Odgovori