Živković za Newsmax Balkans: Đinđić je hteo da reši naša tri velika problema, borio se i protiv unutrašnjih neprijatelja

"Kad nekog znate i ode na ovakav način, nekog ko je brutalno ubijen u trenutku kad je bio najpotrebniji i porodici i državi, onda je teško napraviti dobru analizu. Bio je poseban čovek i niko nije mogao da ga zameni. Po logici stvari bio sam njegov zamenik, ali je Zoran Đinđić bio nezamenljiv, neko ko je imao mogućnost kreacije i analize", započeo je Živković priču o svom velikom prijatelju za Stav dana.

Sećajući se prvog demokratskog premijera Srbije, sagovornik Newsmax Balkans evocirao je vreme upoznavanja sa Đinđićem.

"Upoznali smo se 1991. godine, čim je stvorena Demokratska stranka, koja je meni bila fascinantna. Hteo sam da se učlanim maltene odmah, a onda se desilo da je stranka predložila princa Tomislava za kandidata za predsednika. Meni je to odložilo ulazak u DS, ali sam neposredno postao njen sponzor, jer sam privatnik još od 1987, pa sam član postao od 1. aprila 1992. godine. Na Zoranovo insistiranje sam postao aktivista DS", ispričao je Živković.

Printscreen: Newsmax Balkans

Naš sagovornik se osvrnuo se zatim na pojedine Đinđićeve osobine.

"Bio sam u situaciji neviđene časti da sam bio najbliži Đinđićev saradnik. Reagovao je dobro na kritike, uvek je govorio da se neke stvari provere. Bio je odličan i predsednik Vlade i lider stranke. Stvari koje nije znao hteo je da nauči. Perfektno je govorio nemački, toliko da su mi tamošnji novinari kasnije govorili da ga bolje zna nego njihovi političari", kazao je sagovornik Newsmax Balkans.

Sa engleskim jezikom je, navodi, "kuburio".

"Kad je postao premijer, govorio je da ga već zove CNN i da je vreme da ga popravi. Nedugo posle toga je imao onaj čuveni intervju na toj američkoj mreži u kom je govorio dosta dobar engleski", rekao je Živković.

Prokomentarisao je i zasluge koje je imala Vlada Zorana Đinđića.

"Bio je kreator i šef okupljanja opozicije nad Miloševićem 2000. godine. Mi smo već bili spremni za izbore, imali smo i kandidata za predsednika. Naravno, i tada je bilo problema sa medijima, novcem i kontrolom izbora, zbog čega smo skupili oko 20.000 ljudi da nadgledaju izbore, ljudi koji su beležili krađu na biralištima. Nakon izbora, naša vlada je sprovodila reforme, a godinama je bilo problema. Zatekli smo zemlju u kojoj realno nije bilo ničega", podsetio se Živković.

Pretnje nije ozbiljno shvatao

Đinđić je, kako ističe njegov naslednik na mestu premijera, hteo da tokom 2003. završi tri teške stvari.

"To su borba protiv kriminala, odnosi sa Crnom Gorom i rešenje kosovskog pitanja. Zoran se, inače, borio i protiv unutrašnjih neprijatelja koji su bili u samoj Vladi, pa je i zbog toga bio nezamenljiv", navodi Živković.

Printscreen: Newsmax Balkans

Kaže da Đinđić nije hteo da prihvati ozbiljno pretnje koje su mu dolazile u vreme pred atentat.

"Lako su ga crnili da je bio nemački špijun i nije bio naročito popularan kod nas. Zoran je ipak govorio 'što bi neko mene ubio, što bi prljao ruke, što bi pucao u mene?'. U Srbiji kao da je pravilo da ste popularni tek kad vas nema. Zoran je na nekoliko nedelja pre ubistva imao svega 6,5 odsto podrške, ali takva je bila atmosfera. Nakon ubistva mu je, naravno, popularnost skočila, ali kome je to posle bilo korisno", istakao je gost Stava dana.

"Pucali su u šefa"

Prisećajući se kobnog 12. marta, Živković je izneo nekoliko svojih uspomena.

Foto: Srđan Ilić

"Spremao sam se za mesto saveznog ministra odbrane. Tog dana primetio sam da je neka gužva ka prostorijama Demokratske stranke, mada je tu stalno bila neka gužva. Mene je u jednom momentu pozvala supruga, kojoj je inače 12. marta rođendan. Mislio sam da me zove da mi kaže gde ćemo večeras da odvedemo prijatelje. Ona je tada radila u Vladi. Javio sam se veselim glasom, a ona mi je rekla 'pucali su u šefa'. Kad mi je rečeno da je upućen u Urgentni centar, znao sam da je mnogo strašno. Preda mnom su mu stavili čaršav preko glave i to je bilo mnogo teško. To je svakako jedan od najtežih dana za sve nas, a posebno za njegovu porodicu. Kad sam ostao sasvim sam u jednoj prostoriji Vlade isplakao sam se bar 15 minuta", kaže Živković.

Akcija "Sablja"

Dotakao se i policijske akcije "Sablja", koja je organizovana nakon Đinđićevog atentata.

"Bila je to akcija ne samo oko atentata, a svakako je bila deo borbe protiv organizovanog kriminala. Mnoge stvari bi se tako odigrale u 'sablji' čak i da je Zoran ostao živ. Svi osumnjičeni su tada bili predati nadležnim organima. Tih 28 dana, koliko je trajala Sablja, nekako je bilo najmirnije vreme u Srbiji, a i građani su mi govorili da se nikada nisu sigurnije osećali u državi", naveo je Živković.

Celo gostovanje Zorana Živkovića u Stavu dana pogledajte u videu ispod:

Komentari (0)