Uništeno oko 67.000 kvadratnih kilometara tropskih šuma širom sveta: Amazonija posebno loše prošla

Požari su bili glavni uzrok, premašivši krčenje zemljišta od poljoprivrede po prvi put u istoriji, a Amazonija je posebno loše prošla usred rekordne suše, prenosi BBC.

Međutim, bilo je pozitivnijih vesti iz Jugoistočne Azije, gde su vladine politike pomogle u smanjenju gubitka šuma.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

(FOTO) Marš domorodaca u Braziliji poziva na klimatske akcije i očuvanje Amazonije

​Autohtoni narodi okupili su se u Braziliji na godišnjem "Kampu slobodne zemlje" kako bi zahtevali od Vlade da posveti više pažnje pitanjima starosedelaca u Brazilu.

19:09Pre 294 d12.04.2025.

Autor

MAGAZIN

Mladić iz amazonskog plemena vratio se u džunglu, manje od 24 sata "izdržao" u civilizaciji

Mladi pripadnik izolovanog domorodačkog plemena, koji je došao u kontakt sa meštanima u brazilskoj Amazoniji, vratio se svom plemenu posle manje od 24 časa, saopštile su brazilske vlasti.

22:20Pre 350 d15.02.2025.

Autor

Tropske kišne šume skladište stotine milijardi tona ugljenika u zemljištu i drvenastim stablima. Ali ovaj novi globalni rekord pokreće dalja pitanja o njihovoj otpornosti na planeti koja se zagreva.

"Prekretnica sve bliže"

Mnogi istraživači su zabrinuti da se neke šume, poput delova Amazonije, možda približavaju "prekretnici", nakon koje bi mogle da zapadnu u nepovratan pad.

Profesor Metju Hansen sa GLAD laboratorije na Univerzitetu u Merilendu kaže da je ideja o prekretnici sve realnija.

Hansen je opisao nove rezultate kao "zastrašujuće" i upozorio na moguću "savanizaciju" prašume, gde stare tropske šume odumiru i trajno prelaze u savanu.

"To je još uvek teorija, ali mislim da je to sve verovatnije uzimajući u obzir podatke", rekao je Hamsen.

Posebna studija, objavljena prošle nedelje, dala je slično upozorenje na moguće značajno odumiranje Amazonije ako globalno zagrevanje pređe međunarodni cilj od 1,5 stepeni Celzijusa.

To ne bi samo ugrozilo divlje životinje koje žive u ovim najbioraznovrsnijim staništima, već bi imalo i ozbiljne posledice po globalnu klimu, upozoravaju stručnjaci.

Donedavno, Amazonija je činiila uslugu čovečanstvu, apsorbujući više ugljen-dioksida (CO2) koji zagreva planetu nego što ga je ispuštao.

Međutim, spaljivanje ovih šuma emituje ogromne količine CO2 doprinoseći zagrevanju umesto da ga ograničava.

Najgora suša ikada

U periodu od 2023. do 2024, Amazonija je doživela najgoru sušu ikada zabeleženu, podstaknutu klimatskim promenama i prirodnim zagrevanjem.

Mnogi požari se namerno sprovode kako bi se očistilo zemljište za poljoprivredu, što otežava razdvajanje ta dva.

Suša je pružila idealne uslove za širenje požara van kontrole, a Brazil i Bolivija su najviše pogođeni.

Tanjug/Ministarstvo zaštite životne sredine

Ukupno, rekordni gubitak svetskih starih (primarnih) tropskih šuma oslobodio je 3,1 milijardu tona gasova koji zagrevaju planetu, procenjuju istraživači.

Međutim, zemlje Jugoistočne Azije su se suprotstavile globalnom trendu.

Površina gubitka primarnih šuma u Indoneziji je, na primer, smanjena za 11 odsto u poređenju sa 2023. godinom, uprkos uslovima suše.

Elizabet Goldman koja je jedna od direktora na projektu Global Forest kaže da je to rezultat zajedničkog napora vlada i zajednica koje rade zajedno na sprovođenju zakona o zabrani spaljivanja.

"Indonezija služi kao svetla tačka u podacima za 2024. godinu", istakla je Goldman.

Hansen je naglasio da, iako je napredak u Jugoistočnoj Aziji bio pozitivan, fluktuacije u gubitku šuma u Brazilu pokazuju da politike zaštite moraju biti dosledne.

"Ključ koji još nismo videli je održivi uspeh u smanjenju i održavanju niskog nivoa konverzije ovih ekosistema i ako ste zainteresovani za očuvanje životne sredine, morate uvek i zauvek pobeđivati", rekao je Hamsen.

Istraživači se slažu da će ovogodišnji samit UN o klimi COP30, koji se održava u Amazoniji biti ključan za razmenu i promociju šema zaštite šuma.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)