Neurolog objašnjava kako naša leva i desna polovina mozga čuju jezik različito
Neke od najsloženijih kognitivnih funkcija su moguće zato što ih kontrolišu različite strane našeg mozga. Glavna među njima je percepcija govora i sposobnost razumevanja jezika. Kod ljudi, procesom percepcije govora obično dominira leva hemisfera.
Izvor: RTS, theconversation.com
08.06.2025. 14:02
Foto: Envato
Naš mozak razlaže prolazne tokove akustičnih informacija u paralelne kanale – lingvističke, emocionalne i muzičke – i deluje kao biološki višejezgarni procesor. Iako naučnici prepoznaju ovu podelu kognitivnog rada već više od 160 godina, mehanizmi koji stoje iza nje i dalje nisu do kraja objašnjeni.
Istraživači znaju da različite podgrupe neurona moraju biti podešene na različite frekvencije i vreme zvuka. U poslednjim decenijama, studije na životinjama, posebno glodara, potvrdile su da podela obrade zvuka u mozgu nije jedinstveno ljudska, otvarajući vrata detaljnijem analizi kako se to dešava.
Suze se obično tumače kao znak tuge ili bola, ali nije neuobičajeno da ljudi plaču tokom najradosnijih trenutaka u životu - venčanja, rođenja, porodičnih ili prijateljskih okupljanja, sportskih trijumfa, ili čak samo zbog neočekivanog čina ljubaznosti.
Istraživači sa MIT-a razvili su novu hipotezu koja sugeriše da astrociti – ćelije koje se do sada smatrale pomoćnim, mogu igrati ključnu ulogu u skladištenju memorije u mozgu.
Demencija je progresivno stanje koje utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje. Iako je gubitak pamćenja čest rani znak stanja, u početnim fazama mogu se pojaviti i drugi simptomi.
Ipak, centralna zagonetka i dalje postoji: Šta čini da skoro identični regioni u suprotnim hemisferama mozga obrađuju različite vrste informacija?
Odgovor na to pitanje obećava širi uvid u to kako iskustvo oblikuje neuronska kola tokom kritičnih perioda ranog razvoja i zašto je taj proces poremećen kod neurorazvojnih poremećaja.
Ključan je pravi trenutak
Senzorna obrada zvukova počinje u kohleji, delu unutrašnjeg uha gde se zvučne frekvencije pretvaraju u elektricitet i prosleđuju u slušni korteks mozga. Istraživači veruju da podela rada između moždanih hemisfera potrebna za prepoznavanje zvučnih obrazaca počinje u ovom regionu.
Više od decenije, neurolog dr Hajsel V. Ovijedo, docentkinja sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu za biomedicinska istraživanja, bavi se istraživanjem slušnog korteksa. Njen tim saradnika je u laboratorijskim uslovima ustanovio da miševi različito obrađuju zvuk u levoj i desnoj hemisferi mozga, i pokušavali su da razdvoje ova osnovna kola.
Na primer, otkrili su da leva strana mozga ima više usmerenih, specijalizovanih veza koje mogu pomoći u otkrivanju ključnih karakteristika govora, kao što je razlikovanje jedne reči od druge. Istovremeno, desna strana je šire povezana, pogodna za obradu melodija i intonacije govora.
U poslednjem radu koji je objavila dr Ovijedo i njen tim, bavili su se pitanjem kako se razvijaju ove razlike u sluhu između leve i desne hemisfere, a rezultati potvrđuju tvrdnju da je najznačajniji pravi trenutak.
Istraživači su pratili kako se neuronska kola u levom i desnom slušnom korteksu razvijaju od rođenja do odraslog doba. Da bi to uradili, snimali su električne impulse u mozgu miševa kako bi posmatrali kako slušni korteks sazreva i kako zvučna iskustva oblikuju njegovu strukturu.
Iznenađujuće, otkrili su da desna hemisfera konstantno prednjači u odnosu na levu u razvoju, pokazujući brži rast i usavršavanje. Ovo ukazuje da postoje kritični periodi razvoja – kratki vremenski intervali kada je mozak posebno adaptivan i osetljiv na zvuke iz okoline – specifični za svaku hemisferu koji se javljaju u različito vreme.
Foto: Envato
Da bi testirali posledice ove asinhronosti, izložili su mlade miševe specifičnim tonovima tokom ovih osetljivih perioda. U odraslom dobu, otkrili su da je mesto gde se zvuk obrađuje u njihovom mozgu trajno izmenjen. Životinje koje su čule tonove tokom ranijeg kritičnog prozora desne hemisfere imale su preteranu zastupljenost tih frekvencija mapiranih u desnom slušnom korteksu.
Dodajući još jedan sloj složenosti, otkrili su da se ovi kritični prozori razlikuju u zavisnosti od pola. Kritični prozor desne hemisfere otvara se ranije kod ženki miševa, a prozor leve hemisfere otvara se samo nekoliko dana kasnije. Nasuprot tome, mužjaci miševa imali su veoma osetljiv kritični prozor desne hemisfere, ali nijedan detektovan prozor na levoj. Ovo ukazuje na neuhvatljivu ulogu koju pol može igrati u plastičnosti mozga.
Nalazi pružaju novi ugao razumevanja kako različite hemisfere mozga obrađuju zvuk i zašto se to može razlikovati kod različitih ljudi.
Takođe pružaju dokaze da paralelni delovi mozga nisu zamenljivi: mozak može kodirati isti zvuk na radikalno različite načine, u zavisnosti od toga kada se javlja i koja hemisfera je spremna da ga primi.
Govor i neurorazvoj
Podela rada između moždanih hemisfera je obeležje mnogih ljudskih kognitivnih funkcija, posebno jezika. Ovo je često poremećeno kod neuropsihijatrijskih stanja kao što su autizam i šizofrenija.
Smanjeno kodiranje jezičkih informacija u levoj hemisferi je jak pokazatelj slušnih halucinacija kod šizofrenije. A pomeranje sa obrade jezika u levoj na desnu hemisferu karakteristično je za autizam, gde je razvoj jezika često oštećen.
Zapanjujuće je da desna hemisfera ljudi sa autizmom izgleda reaguje ranije na zvuk nego leva hemisfera, što podseća na ubrzano sazrevanje desne strane koje je zabeleženo u studiji na miševima. Nalazi ukazuju na to da ova rana dominacija desne hemisfere u kodiranju zvučnih informacija može pojačati njenu kontrolu nad slušnom obradom, produbljujući neravnotežu između hemisfera.
Ovi uvidi produbljuju razumevanje kako se obično razvijaju oblasti mozga povezane sa jezikom i mogu pomoći naučnicima da osmisle ranije i ciljanije tretmane za podršku ranom govoru, posebno kod dece sa neurorazvojnim jezičkim poremećajima.
Jutarnji program „Otvori oči“ gledaocima nudi analizu aktuelnih dešavanja od prethodnog dana i najavu predstojećih događaja uz analizu eminentnih stručnjaka i renomiranih gostiju. Emisija nudi uvid u aktuelna pitanja, uz kvalitetne analize i inspirativne price naših dopisnika I reportera koji će se uvek naći “na pravom mestu u pravo vreme”.
specijal
08:45
DOKUMENTARNI PROGRAM-PUT ZNANJA (R)
U devetoj emisiji serijala Put znanja predstavljamo tim mladih entuzijasta okrenutih prirodi koji su se udružili da očuvaju i prikažu prirodne lepote Srbije kroz prvi srpski vodič za penjanje. Njihov projekat ne samo da približava sportsko penjanje široj publici, već i promoviše Srbiju kao destinaciju za avanturizam i prirodni turizam, privlačeći sve više domaćih i stranih zaljubljenika u prirodu i penjanje.
Upoznajte Manastir Krupu, najstariju pravoslavnu svetinju u Dalmaciji, podignutu 1317. godine. Iguman Pajsije i otac Efrosin otkrivaju život monaha, suživot Srba i Hrvata, te duhovni mir koji vekovima traje.
dokumentarni
09:30
TRAŽIM REČ (R)
Tražite reč, pišite nam šta vas muči a mi ćemo Vam pomoći da rešite problem kroz razgovor sa ljudima koji su odgovorni i upućeni... Bićete u prilici da slušate i da pitate. Direktno i uživo. Pišite nam na mejl adresu trazimrec@newsmaxtv.rs
specijal
11:00
AVANTURA EVROPA (R)
"Avantura Evropa sa Drušanom Radenkovićem"- jedina emisija koja vam plaća da putujete! Avioni, hoteli, prevoz, ulaznice, smeštaj... sve vam je plaćeno. Vaše je samo da putujete i stignete prvi do cilja. A ko stigne prvi, osvaja 5000e! U zavisnoisti od epizode do epizode, cilj je tamo gde vas zagonetke vode. I zato vežite se, polećemo! Počinje "Avantura Evropa".
dokumentarni
12:00
INFORMATIVNA EMISIJA-PRESEK
Newsmax se bavi temama, a ne pukim prenošenjem informacija. Informišemo, ali želimo i da objasnimo, analiziramo, istražimo. Osvrnućemo se na izazove i prilike s kojima se suočavamo, analizirajući kako se aktuelna dešavanja reflektuju na naš svakodnevni život. Kroz razgovore sa stručnjacima i akterima iz različitih oblasti, pružićemo dublji uvid u važne teme koje se tiču politike, ekonomije, obrazovanja i društvene pravde. Pridružite nam se u ovoj analizi i saznajte više o pitanjima koja su važna za sve nas.
5G mreža u Srbiji startuje u prvoj nedelji decembra, donoseći brži internet i razvoj veštačke inteligencije najavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv muškarca (62) zbog postojanja osnova sumnje da je od neutvrđenog perioda do jula 2025. zloupotrebom ovlašćenja izvršio obljubu koja je za posledicu imala trudnoću maloletne oštećene, koja mu je poverena radi vaspitavanja, staranja i nege.
U Zaječaru je jedna starija osoba stradala, pet je prevezeno u Zdravstveni centar, dok je dve zbrinuo Centar za socijalni rad, nakon požara koji je u sredu predveče zahvatio kuću u Šavničkoj ulici broj 10. Policija je uhapsila vlasnicu objekta koji nije imao potrebne dozvole za rad.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maslinovo ulje je svakodnevna namirnica u mnogim domovima, a kako pojašnjavaju stručnjaci, mnogi zbog pogrešnog skladištenja skraćuju vek njegovog trajanja.
U mnogim vezama primetni su slični obrasci ponašanja, bez obzira na iskustvo, životne okolnosti ili starost partnera. Iako svaka osoba ima svoje jedinstvene potrebe i način komunikacije, razlike između muškaraca i žena često oblikuju dinamiku odnosa.
Sirće je popularno sredstvo za čišćenje u domaćinstvu. Mnogi ga koriste za uklanjanje kamenca, masnoće i prljavštine na raznim površinama. Ipak, postoje površine i predmeti na kojima korišćenje sirćeta može izazvati oštećenja.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je povodom Božićnog posta, koji počinje u petak, 28. novembra, da pravilan raspored obroka može da pomogne u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja.
Skoro dve trećine rasa pasa ima značajnu količinu vučjeg DNK što je povezano sa time da su se domaći psi i vukovi ukrštali tokom proteklih nekoliko milenijuma, pokazalo je najnovije istraživanje objavljeno u Zborniku radova američke Nacionalne akademije nauka.
Zoološki vrt u San Dijegu saopštio je da je uginula Grema, džinovska kornjača s Galapagosa koja je bila stara oko 140 godina i koja je bila njegova najstarija stanovnica.
Svet ima novi najnaseljeniji grad. Glavni grad Indonezije, Džakarta, nalazi se na vrhu lestvice kojom sve više dominira Azija. Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, Džakarta je pretekla glavni grad Bangladeša, Daku, i japanski Tokio, zasluživši tu titulu.
Komentari (0)