Toplotni udar, sunčanica i tegobe usled vrućina: Kako da ih razlikujete, ukažete prvu pomoć i ko je najugroženiji

Često čujemo da nam je za vreme visokih temperatura neophodna zaštita od sunca, a preporuka je da ne izlazimo od 12 do 17 sati.

Dugo izlaganje suncu, pored vidljivih simptoma, kao što su opekotine po telu, malaksalost, bol u glavi, može da dovede i do ozbiljnijih posledica, kao što su sunčanica i toplotni udar.

Pored dece i starijih, ugožene su i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

Simptomi sunčanice javljaju se šest do 12 sati od izlaganja suncu

Sunčanica nastaje kao odgovor organizma na visoku temperaturu, odnosno usled prekomernog direktnog izlaganja, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. 

Kada je reč o simptomima, oni se javljaju nakon šest do 12 sati od izlaganja suncu.

Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature.

Često mogu da se jave umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može da dođe i do gubitka svesti.

Kako biste sprečili nastanak sunčanice, najvažnije je da izbegavate duži boravak na suncu i da glavu prekrijete adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja.

Po mogućstvu, glavu i vrat treba povremeno rashlađivati vodom.

Prva pomoć kod sunčanice

Kada dođe do sunčanice, osobu najpre odmah treba skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju).

Potom je neophodno istuširati je mlakom vodom ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat.

Sledeći važan korak je dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu), ali ne odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje gutljaje.

Poslednji i važan korak je odmor, koji je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu.

Kada se treba obratiti lekaru?

Ako se tegobe nastave ili se pogoršaju, potrebno je javiti se lekaru.

Ako je telesna temperatura uvećana i nakon primene lekova (antipiretik) i rashađivanja, tada može da se radi i o nekoj drugoj bolesti, kao što je crevna infekcija.

Ako dođe do dužeg gubitka svesti, jer onda to može biti znak pada krvnog pritiska.

Ako je povraćanje dugotrajno, jer se onda radi o težem obliku sunčanice.

Toplotni udar nastaje naglo

Toplotni udar nije isto što i sunčanica.

Ovo stanje nastaje ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha - pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

Toplotni udar je stanje u kome se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog porasta telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Foto: Envato

Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40 stepeni, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, a ponekad i gubitak svesti, što može da bude i prvi znak.

Prva pomoć kod toplotnog udara

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć.

Ako posumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.

Foto: Envato

Potom je važno da je umijete ili istuširate ne previše hladnom vodom.

Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (na primer rashlađivanje ventilatorom). Potom joj dajte tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.

Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja.

Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar to ne odobri.

Toplotna iscrpljenost

Kada je u pitanju toplotna iscrpljenost, ona često nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha.

Ispoljava se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, poremećajem oštrine vida, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

Kod ovog stanja obavezno treba potražiti medicinsku pomoć, zbog mogućeg pogoršanja u stanje toplotnog udara.

Foto: Envato

Ukazivanje prve pomoći podrazumeva da osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i skinuti joj odeću.

Potom je rashladiti polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak. Dati joj da pije rashlađenu tečnost - vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima.

Preporučuje se intravenska nadoknada tečnosti u zdravstvenoj ustanovi.

Koje još tegobe mogu izazvati visoke temperature?

Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na disajne puteve kod male dece.

Mogu da dovedu do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.

Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.

Foto: Envato

Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.

Nagle promene temperature (na primer nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.

UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.

Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.

Kako da se ponašate tokom velikih vrućina?

Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od deset do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici).

Ukoliko morate da budete napolju u navedeno vreme trudite se da budete u hladu.

Nosite laganu, široku odeću, svetlih boja, od prirodnih materijala.

Foto: Envato

Ako izlazite napolje, nosite šešir sa širokim obodom ili kapu, i naočare za sunce sa UV zaštitom.

Izbegavajte sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.

Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor, da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.

Hidrirajte se i rashladite prostoriju u kojoj boravite

Redovno pijte negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju.

Možete se osvežiti tako što ćete istopiti dve kocke leda u ustima.

Foto: Envato

Izbegavajte dehidraciju od vrućine tako što ćete piti razblažen sok kao što je limunada, odrasli svakih sat do dva, a deca na svakih 15 do 20 minuta jednu do dve kašike ili gutljaj vode. 

Pokušajte da rashladite prostorije u kojima boravite, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe starije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama.

Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni u toku dana, odnosno 24 stepena u toku noći.

Oprez u vozilima

Izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana. Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre ulaska obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.

Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna, ali ne i previše niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne.

Decu i kućne ljubimce nikada ne ostavljajte same u vozilima, čak ni u hladu.

Komentari (0)