Koji su pravi razlozi za DDoS napade i šta se sve nalazi na Dark Webu?

Koliko je ovo veliki napad, govori i činjenica da je u pitanju ekvivalent od najmanje pola miliona običnih veza ka internetu, kakve se obično nalaze u kompanijama ili kod kućnih korisnika.

Stručnjaci smatraju da je odgovorna najverovatnije neka od globalnih "botnet" mreža, koje čine na hiljade, pa čak i na desetine hiljada zaraženih kompjutera, servera, a sve češće i smartfona.

Svi ovi uređaji, najčešće bez znanja njihovih vlasnika, čine "cunami podataka", koji se upotrebljava za tzv. DDoS usmerene napade kada ciljani kompjuteri, web stranice ili čitave mreže prestaju sa radom.

Hakeri su često i ispred država

Vesti o DDoS napadima više nisu retkost - šta više, ovakvi napadi su postali veoma česti, a gotovo svake nedelje stiže vest o napadima na kompanijske ili državne kompjuterske mreže širom sveta.

Opasnost od DDoS napada nije samo u prestanku funkcionisanja mreža i usluga koje su one podržale, već i u tome što hakeri za vreme ovakvih napada mogu da preuzmu lične ili poslovne podatke stotina hiljada ljudi. Najčešće su i ovakve krađe podataka zapravo i pravi razlog za DDoS napade, dok je prestanak rada sistema često samo "bonus".

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

"Otrovani" podaci i "bolesni" kompjuteri

Široka dostupnost interneta i velikog broja različitih digitalnih usluga dovela je i do ogromnog porasta količine podataka koja se generiše svakog dana.

08:34Pre 2 d24.09.2025.

Autor

SVET

Sajber bezbednost se promenila: Hakeri sada koriste i posebne uređaje za "otmicu veze"

Poslednju deceniju sajber bezbednost - pojam koji danas obuhvata ne samo bezbednost na internetu i ličnih podataka korisnika, već i sigurnost industrije, trgovine, državnih institucija i zdravstva, postao je i česta tema u najvišim međunarodnim odnosima kako velikih sila, tako i manjih zemalja.

09:17Pre 25 d01.09.2025.

Autor

SVET

Ni aerodromi i fabrike nisu bezbedni od hakerskih napada

Poslednjih godina, broj hakerskih napada kako na bitne državne institucije, tako i na velike kompanije, porastao je za četvrtinu.

09:12Pre 4 d22.09.2025.

Autor

U zavisnosti od veličine napada, najčešće su potrebne nedelje, a ponekad i nekoliko meseci za vraćanje sistema u puno funkcionisanje. Takođe, hakerske grupe su u stanju da stvore i posebne vrste malware virusa koji u "botnet" mreže uvlače i male umrežene uređaje, poput pametnih TV, spoljne uređaja za skladištenje podataka, internet rutere, pa čak i umrežene klima uređaje.

Jedna od najvećih ovakvih IoT-Botnet mreža se naziva Mirai, i po mišljenju stručnjaka, obuhvata barem nekoliko miliona različitih uređaja širom sveta. Iako je ova mreža poznata već skoro jednu deceniju, ona još uvek zbog svoje veličine i kompleksnosti nije u potpunosti stavljena van funkcije. Takođe, postoje i "pod mreže" za Mirai Botnet, poput "Satori", koji napada najčešće Huawei mrežne uređaje, poput široko rasprostranjenog kućnog internet rutera HG532 i njegovih pod-varijanti.

Budući da ovakve mreže uređaja obuhvataju praktično sve zemlje u svetu u nekom obimu, njih nije jednostavno oboriti, iz mnogobrojnih tehničkih, a često i političkih razloga. Zbog ovoga stručnjaci za sajber bezbednost smatraju da su hakeri često i jedan korak ispred celih država, te da državne institucije najčešće reaguju tek nakon otkrivanja samih DDoS napada.

Mračni internet i još mračnije aktivnosti

Hakeri ukradene kompanijske i lične podatke veoma često koriste za različite vrste iznuda, ali i ih i prodaju na "Mračnom internetu" (Dark Web), delu svetske mreže kome se ne može pristupiti običnim web pretraživačima kao što su Chrome ili Firefox.

Naravno, "Mračni internet" je mesto gde se vrši i različita nelegalna kupoprodaja - Europol je u junu ove godine saopštio je uspešno oborio jednu od najvećih onlajn "tržnica" narkotika na internetu, Archetyp Market. Koliko su velike ovakve nelegalne operacije, svedoči i podatak da je ova "mračna pijaca" imala gotovo 600 hiljada korisnika iz svih krajeva sveta, te da je za pet godina rada imala promet od oko 250 miliona evra. 

U maju ove godine, američko Ministarstvo pravde (DOJ) je otkrilo rezultate Operacije Raptor, u kojoj je u SAD, Austriji, Brazilu, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Južnoj Koreji, Španiji i Švajcarskoj uhapšeno 270 osoba, zaplenjeno više od 200 miliona dolara u kešu i kriptovalutama, više od dve tone narkotika, 144 kilograma izuzetno opasne hemikalije fentanila, i preko 180 komada oružja. Pod kontrolom ove kriminalne grupe bila je još jedna "Mračna pijaca", pod nazivom Incognito, koja je imala promet od najmanje 100 miliona dolara.

Većina stručnjaka procenjuje da "Mračni internet" ima obrt od najmanje 1,7 do 2 milijarde dolara godišnje, dok drugi ovu cifru stavljaju mnogi više - na 5,5 do 8 milijardi dolara. U svakom slučaju, "Internet podzemlje" je globalno počelo da parira i do sada ustaljenim kriminalnim kanalima, a budući da veliki deo mrežnog saobraćaja dolazi sa tzv. burner uređaja - jeftinih kompjutera i smartfona koji se nakon par upotreba uništavaju, veoma im je teško ući u trag.

Poslednjih nekoliko godina, na ovom delu interneta hakeri sve češće nude i ukradene kriptovalute, kao i čitave kripto novčanike (crypto-wallets), sa i bez šifri za pristup. Takođe, česte su i informacije o ukradenim kreditnim karticama - početkom juna je oborena mreža Biden Cash sa više od 100 hiljada korisnika, koja je bila neka vrsta berze za ukradene kreditne kartice i funkcionisala na više od 145 domena - i na "mračnom" i na običnom internetu.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)