Kvantni kompjuteri su bliži nego ikada

Ovakvi kompjuteri su i dalje u fazi istraživanja, ali njihov razvoj se, baš poput modela veštačke inteligencije, sve više ubrzava.

Kvantni kompjuteri su do pre samo jedne decenije još uvek bili u fazi teorije i eksperimenata, dok danas postoji na desetine kompanija koje ih razvijaju, te čak i neka komercijalna rešenja.

Iako kvantni kompjuteri još uvek ne mogu da zamene tradicionalne digitalne kompjutere kakve svi poznajemo, u narednih deset do najviše petnaest godina se očekuje nova revolucija u svetu kompjutera koja će biti jednaka pronalasku samog interneta i kompjutera uopšte.

Obrada podataka brzinom svetlosti

Treba napomenuti da kvantni kompjuteri funkcionišu na potpuno drugačijem principu od dosadašnjih PC-a i servera. Dosadašnji digitalni kompjuteri se u svojoj osnovi oslanjaju na bitove i bajtove, odnosno nule i jedinice unutar procesora i memorijskih čipova koji zajedno grade naše podatke koje vodimo na ekranu.

Iako je pojam bitova i bajtova bio i sopstvena revolucija u obradi podataka pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, razvoj dosadašnjih procesora i čipova već se bliži svom kraju, prvenstveno zbog nekoliko zakona iz fizike. Prvi zakon je Omov zakon, koji određuje koliko blizu sami tranzistori unutar čipa mogu da budu da bi elektroni koji prenose signale i same informacije mogli da se kreću.

I dok su prvi procesori pre četrdesetak godina imali od deset hiljada do milion tranzistora, današnji procesori, a naročito čipovi u grafičkim karticama i smartfonima, imaju milijarde tranzistora, koji su često i "upakovani" jednu iznad drugih (3D izrada čipova). Tako, na primer, novi procesor M3-Ultra kompanije Apple za stone kompjutere ima negde oko 184 milijardi tranzistora, što je otprilike na nivou fizičkih mogućnosti samih silicijumskih komponenti od kojih su čipovi i sastavljeni.

Slično ovome, čip za treniranje veštačke inteligencije Nvidia B-100 ima oko 208 milijardi tranzistora, što se smatra krajnjom granicom današnje EUV (ekstremna-ultraljubičasta litografija) tehnologije kojom se proizvode čipovi. Ovo je još 1965. godine predvideo ko-osnivač kompanije Intel, Gordon Mur (Gordon Moore), koji je postavio i Murov zakon (Moore's Law) na kome je decenijama počivala čitava svetska tehnološka industrija.

U suštini, ovaj zakon fizike navodi da će se brzina procesora i broj tranzistora u njima duplirati svake dve godine, što se pokazalo tačnim sve do 2018, kada je ovakvo "dupliranje mogućnosti" značajno usporeno jer jednostavno nije više bilo moguće dalje smanjivati veličinu tranzistora unutar čipova.

Ovo se takođe pokazalo tačnim i na primeru modernih smartfona - danas čak i oni najjeftiniji, sa cenom od oko 150 dolara, su nekoliko hiljada puta brži od najbržeg ličnog kompjutera od pre samo dve decenije. Šta više, današnji smartfoni su toliko brzi da mogu da obrađuju video u rezoluciji 8K, za šta je do pre samo pet godina bio potreban veoma brz kompjuter sa posebnim hardverom za ubrzanje obrade videa.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Internet na staklenim nogama: Šta je AWS sistem

U ponedeljak se dogodio veliki pad brojnih internet usluga web sajtova i aplikacija širom sveta, a probleme sa nedostupnošću su imali i korisnici u Srbiji.

08:52Pre 21 d22.10.2025.

Autor

MAGAZIN

Da li će veštačka inteligencija zameniti programere?

"U bliskoj budućnosti nećete morati da znate da programirate da bi kreirali aplikacije i programe, dovoljno će biti da ih opišite veštačkoj inteligenciji" - ovo su još pre dve godine bile reči Jensena Huanga, osnivača i prvog čoveka kompanije Nvidia, trenutno najvrednije svetske kompanije.

13:51Pre 27 d16.10.2025.

Autor

MAGAZIN

Stara tehnologija za nove generacije

Poslednjih godina u svetu tehnologije, ali i u svakodnevnom životu miliona ljudi širom sveta prisutan je trend povratka korišćenju starih tehnologija iz devedesetih i ranih dvehiljaditih godina.

15:48Pre 29 d14.10.2025.

Autor

Sa druge strane, kvantni kompjuteri su zasnovani na kubitima (Qubit) tj. delovima kvantnih informacija, koji su daleko manji od atoma i njihovih čestica. Za razliku od klasičnih bitova i bajtova, koji samo mogu biti jedinica ili nula (ima ili nema napona u tranzistoru), kubiti mogu u svakom trenutku biti nula ili jedinica, te bilo koja druga kombinacija ovih vrednosti, što se naziva "superpozicija".

Ovo u praksi omogućava kvantnim kompjuterima da za mnogo kraće vreme obrade neuporedivo više informacija od klasičnih super-kompjutera, često i milion puta brže. Tako neke matematičke algoritme kvantni kompjuteri mogu da reše za manje od deset minuta, a za šta bi klasičnim kompjuterima vile potrebne hiljade godina neprekidne obrade podataka.

Ipak, kvantni kompjuteri su i dalje ogromni - veličine ormana, zahtevaju specifično napajanje, a većina njih takođe zahteva i posebne hladnjake koji same kvantne čipove drže na temperaturi bliskoj "apsolutnoj nuli" (minus 273 stepeni Celzijusa), kako bi sami kubiti mogli da funkcionišu. Jedan od vodećih ovakvih čipova je Willow kompanije Google, koji je upravo uspeo da obrađuje podatke oko 13 hiljada puta brže od najbržeg klasičnog super kompjutera na svetu.

Prvi čovek kompanije Google, Sundar Pichai, na svom blogu je naveo da je algoritam Quantum Echoes više od deset hiljada puta brži od bilo kog klasičnog algoritma na dosadašnjim super-kompjuterima. Ovo u praksi znači da nas samo nekoliko godina deli do trenutka kada će prvi kvantni super-kompjuteri preuzeti složene zadatke u fizici, farmaciji i elektronici, što bi moglo da dovede ne samo do bržeg napretka u ovim oblastima, već i do fundamentalno bržeg pronalaska novih lekova, novih procesora i čipova, te rešavanje matematičkih i fizičkih algoritama za koje se više od jednog veka smatralo da su nerešivi.

U kombinaciji sa brzim razvojem modela veštačke inteligencije, to znači da nas u narednih deset do petnaest godina čeka izuzetno brzo usvajanje potpuno novih tehnologija, kakvo nije zabeleženo još od vremena nakon Drugog svetskog rata. Većina naučnika prve kvantne kompjutere tako upoređuje isa pronalaskom ne samo interneta, već i električne energije, sijalice i parne mašine.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)