Stara tehnologija za nove generacije

Iako se jedno vreme ovo pripisivalo efektu "masovne nostalgije" pod uticajem medija i interneta, ubrzo je postalo jasno da se radi o nečemu mnogo složenijem i - profitabilnijem.

Korisnici interneta, smartfona i tableta su se većinom umorili od sadržaja slabog kvaliteta, kako na društvenim mrežama, tako i na brojnim striming platformama poput Netflixa i YouTubea, a naročito se kritikuju onlajn muzičke platforme, koje su gotovo po pravilu pod kontrolom velikih muzičkih kuća.

Poplava digitalnog smeća

Kada je brzi pristup internetu (tzv. broadband) postao dostupniji širem krugu korisnika pre gotovo četvrt veka, procenjivalo se da će lični kompjuteri i internet usluge zameniti sve druge uređaje za komunikaciju i zabavu - od telefona, preko CD plejera, kablovske televizije, konzola za video igre, itd.

To se manje-više zaista i dogodilo - današnji smartfoni i tableti, čak i oni iz najniže kategorije sa cenom od nekoliko stotina dolara, mogu bez problema da puštaju 4K video sadržaje, pokreću brojne video igre, od kojih mnoge i preko interneta za takmičenje sa ljudima na drugom kontinentu, te muziku sa brojnih aplikacija kao što je Spotify, ili neku od hiljada onlajn radio stanica.

Različiti sadržaji nikada u istoriji nisu bilo dostupniji, i to bilo kome i na gotovo bilo kom mestu - ako ima internet konekcije. Čak i ako nema pristupa "mreži svih mreža", većina današnjih uređaja ima pristojne mogućnosti skladištenja podataka, obično 256 ili 512 gigabajta, što je dovoljno za hiljade pesama, te desetine sati video zapisa, ili pak desetine hiljada fotografija.

Takođe, sve ovo je dostupno (uz više opcija i mogućnosti) i na savremenim laptop kompjuterima, koji se takođe mogu na tržištu često naći i za nekoliko stotina evra. Dodajmo na sve ovo i ogroman broj tzv. umreženih uređaja za zabavu, poput Smart TV-a (zapravo, malih kompjutera unutar TV uređaja), te pametnih Bluetooth bežičnih zvučnika koji često imaju i opciju nezavisnog povezivanja i puštanja sadržaja, i dolazimo do mogućnosti koje su bile u domenu naučne fantastike pre samo nekoliko decenija.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Sora 2 - novi model veštačke inteligencije kompanije Open AI izazvao buru

Poslednjih nekoliko nedelja veliku buru u svetskoj tehnološkoj zajednici izazvao je novi model veštačke inteligencije (AI, Artificial intelligence) jednog od svetskih lidera u ovoj oblasti, kompanije Open AI.

09:32Pre 67 d10.10.2025.

Autor

SVET

Preti li nam energetska kriza? Nove tehnologije troše struju kao čitave države

U svetu trenutno postoji između 7,2 i 7,4 milijardi aktivnih "pametnih" (smart) uređaja, što obuhvata smartfone, tablete i različite vrste prenosnih kompjutera. Budući da veliki broj ljudi poseduje dva (pa i više) ovakva uređaja, ukupni broj korisnika se kreće oko 6,4 milijardi ljudi.

09:10Pre 113 d25.08.2025.

Autor

MAGAZIN

Šta je digitalni stres i kako da se borimo sa njim

Mobilni telefoni, tableti i računari postali su neizbežni u našim životima. I koliko god da nam moderne tehnologije olakšavaju život, stvaraju i neke probleme. Jedan od njih je uticaj na naše mentalno zdravlje.

18:47Pre 264 d26.03.2025.

Autor

Zašto je, onda, sve više korisnika nezadovoljno? Prvi i osnovni problem su sami "algoritmi" koji pokreću servise poput YouTube i Spotify, a koji prednost daju najpopularnijem, a ne najkvalitetnijem sadržaju. To bi bilo u redu da tokom godina brojni kreatori digitalnog sadržaja, kako u svetu tako i na ovim prostorima, nisu počeli da svoj sadržaj kreiraju tako da bi on imao što više pregleda i reakcija, bez obzira na sam kvalitet sadržaja (odnosno, nedostatak istog).

Ovakva "digitalna strategija" je ubrzo gotovo u potpunosti preuzela velike internet servise i društvene mreže, te su velike tehnološke kompanije poput Meta, Google i X bile prinuđene da se ne oslanjaju više samo na algoritme, već su pokrenule i posebne timove ljudskih urednika i analitičara koji "ručno" pregledaju sadržaj, kako bi se izbegla ili smanjila poplava "digitalnog smeća".

Ovo se naziva digital slop (digitalna poplava) ili digital clutter (digitalno zagušenje), a samo je YouTube prošle godine uklonio više od 10 miliona video zapisa, dok Facebook i Instagram uklanjaju na milione videa i objava dnevno ako se za njih utvrdi, kombinacijom algoritama i ljudske analize, da krše pravila mreže te da je sadržaj lažan, generisan pomoću veštačke inteligencije ili jednostavno - štetan.

Zbog ovoga se sve više ljudi vraća starim medijima - kompakt diskovima, VHS i audio kasetama, kao i nekada veoma popularnim MP3 plejerima. Ova "retro" industrija je proteklih godina postala i veliki globalni biznis, sa obrtom između 8 i 10 milijardi dolara. Naročito su popularne stare video igre, ali sada u novim uređajima koji imaju poboljšanu grafiku i zvuk, a analitičari procenjuju da samo ovo "retro gejming" tržište globalno vredi 130 milijardi dolara, da će se njegova popularnost i rast nastaviti i narednih godina, te da će do 2030. godine vredeti čitavih 350 milijardi dolara.

Neki tehnološki stručnjaci ovo čak nazivaju i "ekonomijom nostalgije", te navode da će nastaviti i rast prodaje muzičkih kompakt diskova, vinilnih gramofonskih ploča, te čak i audio kaseta. Ovaj trend su, očekivano, primetili i proizvođači elektronike iz Kine i sa Tajvana, te se sada na tržištu može naći na desetine konzola sa retro igricama, različitih vrsta prenosnih CD plejera (diskmena) koji imaju neke savremene funkcije, poput Bluetooth bežične konekcije ili mogućnosti puštanja sadržaja sa memorijskih kartica.

Ovakvom rastu "retro tržišta" su velikim delom doprineli i pripadnici tzv. Generacije Z, koji su rođeni između 1997. i 2012. godine, a koji nikada nisu iskusili ove retro tehnologije dok su one zapravo i bile aktuelne. Za Gen Z su stare arkadne video igre, kasete i kompakt diskovi, pa čak i VHS video jedan "potpuno novi svet" koji je za njih potpuno neistražen.

Ironično, velikoj ponovnoj popularnosti CD-a, Mp3 plejera i audio kaseta najviše su doprinele društvene mreže, pre svega Instagram i TikTok. Uz sve ovo, veliku renesansu doživljava i fotografski film, te tzv. point and shoot (usmeri i slikaj) foto aparati. Uz ovo, godinama unazad su u SAD i EU među najpopularnijim fotografskim proizvodima i tzv. Instant kamere, proizvođača kao što su Fujifilm i Kodak. Ovakve kamere odmah štampaju fotografiju (poput nekadašnjih Polaroid aparata, koji takođe postoje i danas) ali, slično audio tehnologiji, imaju i neke nove opcije, pa tako većina novih 'Instant' kamera ima i opciju da bude štampač za fotografije načinjene smartfonom.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)