Zašto ljudski um nije stvoren da bude budan posle ponoći

Usred noći, svet ponekad može delovati kao mračno mesto. Pod okriljem tame, negativne misli imaju način da lutaju kroz vaš um, i dok ležite budni, gledajući u plafon, možete početi da žudite za zadovoljstvima, poput cigarete ili obroka bogatog ugljenim hidratima, piše portal Science Alert, prenosi RTS.

Neki istraživači smatraju da je ljudski cirkadijalni ritam u velikoj meri uključen u ove kritične promene u funkciji, što i navode u radu koji sumira dokaze o tome kako moždani sistem funkcioniše drugačije nakon što padne noć.

Njihov rad zasnovan na istraživanju funkcionisanja "uma posle ponoći", sugeriše da ljudsko telo i ljudski um prate prirodni 24-časovni ciklus aktivnosti koji utiče na naše emocije i ponašanje.

Ukratko, u određenim satima, ljudi su skloni da osećaju i deluju na određene načine. Na primer, tokom dana, molekularni nivoi i moždana aktivnost su podešeni na budnost. Ali noću, naše uobičajeno ponašanje je ono - uspavano.

Pažnja na negativne stimuluse pojačana noću

Sa evolucionog stanovišta, to, naravno, ima smisla. Ljudi su bili mnogo efikasniji u lovu i sakupljanju tokom dana, dok je noć odlično služila za odmor, jer, ljudi su nekada bili izloženi većem riziku da postanu lov u to vreme.

Prema istraživačima, naša pažnja na negativne stimuluse je neobično pojačana noću. Tamo gde nam je nekada možda pomagala da se suočimo sa nevidljivim pretnjama, ovaj hiper-fokus na negativno može zatim doprineti izmenjenom sistemu nagrađivanja/motivacije, čineći osobu posebno sklonom rizičnim ponašanjima.

Ako dodamo još i loše strane gubitka kvalitetnog noćnog sna, jasno je da noćna budnost svesti postaje problematičnije stanje.

"Postoje milioni ljudi koji su budni usred noći, i postoje prilično dobri dokazi da njihov mozak ne funkcioniše tako dobro kao tokom dana", rekla je neurolog Elizabet Klerman sa Univerziteta Harvard.

"Moja molba je da se sprovede više istraživanja kako bi se to ispitalo, jer su njihovo zdravlje i bezbednost, kao i bezbednost drugih, pogođeni".

Foto: Envato

Autori rada koji se bavio radom neurona i mozga tokom noći koristili su dva primera da ilustruju svoju hipotezu. Prvi primer je korisnik heroina koji uspešno kontroliše svoje želje tokom dana, ali podleže svojim željama noću.

Drugi je student koji se bori sa nesanicom, a počinje da oseća beznađe, usamljenost i očaj kako se neprospavane noći gomilaju.

Oba scenarija mogu na kraju biti fatalna. Statistike navode da su samoubistvo i samopovređivanje češći noću. U stvari, neka istraživanja pokazuju trostruko veći rizik od samoubistva između ponoći i 6:00 ujutru u poređenju sa bilo kojim drugim doba dana.

Faktor rizika za samoubistvo

Studija iz 2020. godine zaključila je da je noćna budnost faktor rizika za samoubistvo, "moguće zbog neusklađenosti cirkadijalnih ritmova".

Ljudi takođe više uzimaju aktivne, nedozvoljene i opasne supstance noću. Istraživanje u centru za nadgledanu konzumaciju droga u Brazilu 2020. godine otkrilo je 4,7 puta veći rizik od predoziranja opioidima noću.

Neka od navedenih ponašanja mogu se objasniti nedostatkom sna ili zaklonom koji pruža tama, ali verovatno su u igri i noćne neurološke promene.

Istraživači poput Klermanove i njenih kolega smatraju da treba dalje istražiti te faktore kako bismo bili sigurni da štitimo one koji su najviše izloženi riziku od noćne budnosti.

Studija je objavljena u časopisu Granice mrežne psihologije.

Komentari (0)