Naučnici pokušavaju da naprave računare od živih ćelija: Mogu da se koriste za razvoj lekova za Alchajmer i autizam

Naučnici se nadaju da bismo jednog dana mogli da imamo centre za podatke pune "živih" servera koji oponašaju načine na koje veštačka inteligencija uči.

Njima bi bio dovoljan samo delić energije koja je potrebna sadašnjim sistemima. To je vizija suosnivača laboratorije FinalSpark Freda Džordana.

Svi smo navikli da računari koje trenutno koristimo imaju hardver i softver.

Međutim, doktor Džordan i drugi naučnici u ovoj oblasti koriste čudan izraz za ono što stvaraju - wetware, neuroračunar, koji može da se nazove i veštački organski mozak ili biološki računar.

"Donori ćelija su anonimni"

Jednostavno rečeno, to podrazumeva stvaranje neurona koji se razvijaju u organoide, a zatim povezuju na elektrode i u tom trenutku počinje pokušaj njihove upotrebe kao svojevrsnih mini-računara.

"Ali kada kažete: 'Koristiću neuron kao malu mašinu', to je potpuno drugačiji pogled na naš mozak i tera vas da se zapitate ko smo zapravo", kaže.

Foto: Envato

U laboratoriji FinalSpark proces počinje matičnim ćelijama dobijenim iz ćelija ljudske kože, koje kupuje od klinike u Japanu.

Donori su anonimni. Ali je možda iznenađujuće što ima dovoljno davalaca.

"Biramo isključivo matične ćelije ovlašćenih dobavljača, jer je kvalitet ćelija ključan", objašnjava.

Održavanje bioloških računara u životu

Održavanje običnog računara je jednostavno - potrebno mu je samo napajanje. Ali šta se dešava sa biološkim računarima?

Odgovor na to pitanje naučnici još nemaju.

"Organoidi nemaju krvne sudove", kaže profesor neurotehnologije i direktor Centra za neurotehnologiju na Imperijal koledžu u Londonu Sajmon Šulc.

Australijska kompanija Cortical Labs je 2022. godine objavila da je uspela da natera veštačke neurone da igraju ranu računarsku igricu Pong.

Praktična primena

U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), istraživači na Univerzitetu Džons Hopkins takođe razvijaju "mini-mozgove" da proučavaju način na koji obrađuju informacije, ali u svrhu razvoja lekova za neurološka stanja kao što su Alchajmerova bolest i autizam.

Nadaju se da će veštačka inteligencija uskoro moći da unapredi istraživanja u ovoj oblasti.

Foto: Envato

Neuroračunar je uzbudljiv za naučnike, ali je još u ranoj fazi razvoja, tvrdi Lena Smirnova koja vodi istraživanja na ovom Univerzitetu.

Ona ističe i da su mali izgledi da će moći da zameni osnovni materijal koji se trenutno koristi za izradu računarskih čipova.

"Biološko računarstvo bi trebalo da dopuni, a ne da zameni silicijumsku veštačku inteligenciju, a istovremeno unapredi modelovanje bolesti i smanji upotrebu životinja u istraživanjima", kaže ona.

Komentari (0)