Da li će uskoro nestati pisci i autori?

Usluga Gemini kompanije Google je prisutna na više od milijardu uređaja, sa oko 650 miliona jedinstvenih mesečnih korisnika. Veštačka inteligencija je odnedavno i deo svake Google pretrage kroz Search opciju, a postoji mogućnosti korišćenja samo Ai moda ili kombinovanog Ai-a i standardne pretrage interneta.

Sa druge strane, Chat GPT kompanije Open AI, usluge koja je veoma popularna i na ovim prostorima, treniran je na najmanje 180 hiljada knjiga istorijskih i modernih autora koje su javnom domenu, iako sama kompanija Open AI nikada nije javno objavila tačan broj.

Mnogi autori širom sveta su još u prvim godinama korišćenja AI modela navodili da će oni dovesti do pada kvaliteta članaka, tekstova i publikacija u onlajn prostoru, dok pobornici veštačke inteligencije navode da će ona moći da eventualno zameni samo nekvalitetne autore ili one koji su ionako najveći deo svojih informacija i ideja dobijali pretragom interneta i bili inspirisani već postojećim delima.

Kad roboti počnu da pišu

Kada je engleski izumitelj Henry Mill 1714. godine podneo prvi patent za mašinu koja je ličila na ono što kasnije postati pisaća mašina, niko nije obraćao posebnu pažnju. Mill, zapravo, i nije bio pisac, niti je imao štampariju, već se bavio održavanjem vodotokova i kanala u Londonu.

Takođe, nije ni postojala velika potreba za mašinom na kojoj bi svako mogao da zapisuje ili umnožava tekstove - u Londonu je tada bilo tek oko 45 odsto pismenih muškaraca i manje od 25 odsto pismenih žena.

Proći će ceo vek dok italijanski inženjer i izumitelj Pietro Conti nije patentirao svoj izum "tachigrafo", prvu pravu pisaću mašinu. Američki inženjer William Austin će 1829 godine, inspirisan "tachigrafom", patentirati prvu pisaću mašinu sa pokretnim slovima.

Do sredine 19. veka, pisaća mašina će postati relativno česta, pre svega u kompanijama koje su trgovale sa drugim zemljama, naročito u SAD i Aziji. Početkom dvadesetog veka, usled ogromnog povećanja industrijske proizvodnje između dva svetska rata, novo zanimanje "daktilograf" će postati veoma traženo i unosno, a u SAD i Velikoj Britaniji su čak održavana i takmičenja u brzom i tačnom kucanju.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Stotine milijardi za novu veštačku inteligenciju

Iako se poslednje dve godine tehnološka industrija u celom svetu posvetila razvoju modela veštačke inteligencije i njihovoj primeni u što više oblasti i kroz različite industrije, investitori i ekonomisti upozoravaju da ovakva ulaganja mogu lako biti ne samo bez profita, već i propasti.

09:14Pre 85 d10.11.2025.

Autor

MAGAZIN

Vaši podaci se sele u svemir

Ogromna potražnja za čipovima koji se koriste za treniranje modela veštačke inteligencije dovela je i do nestašice električne energije u mnogim gradovima u SAD, kao i u Evropi, gde se ovi džinovski sistemi servera nalaze.

08:54Pre 89 d06.11.2025.

Autor

MAGAZIN

Da li će veštačka inteligencija zameniti programere?

"U bliskoj budućnosti nećete morati da znate da programirate da bi kreirali aplikacije i programe, dovoljno će biti da ih opišite veštačkoj inteligenciji" - ovo su još pre dve godine bile reči Jensena Huanga, osnivača i prvog čoveka kompanije Nvidia, trenutno najvrednije svetske kompanije.

13:51Pre 109 d16.10.2025.

Autor

Pisaća mašina će "preživeti" čak do kraja dvadesetog veka, gde će je tek devedesetih godina kompjuteri u potpunosti istisnuti sa svojim izuzetno korisnim funkcijama da otkucani tekst mogu snime na memorijske uređaje, a koji se kasnije može neograničeno menjati, štampati i deliti u elektronskom obliku.

Mnogi stručnjaci smatraju veštačku inteligenciju i novom "pisaćom mašinom", jer ona ima mogućnost da zameni sate i sate istraživanja, kucanja teksta i njegove izmene. Svi modeli veštačke inteligencije mogu da kreiraju veoma duge tekstove, čak na nivou manjih novela do 50 stranica.

Naravno, uz višestruke upite (promptove), AI modeli mogu da kreiraju i čitave kraće knjige za relativno kratko vreme. Ono gde su AI modeli daleko bolji od najvećeg broja ljudi je pretraga izvora ne samo sa interneta, već i iz gotovih dokumenata, onlajn baza podataka, te elektronskih knjiga.

Tako je, na primer, u Chat GPT moguće uneti knjigu u PDF formatu, na osnovu koje AI može da napiše "nezvanični nastavak", a sve mnogo brže ide kada su u pitanju kraći tekstovi, pripovetke i priče.

U svetu se i dalje vodi velika debata oko toga ko je zapravo autor kod veštačke inteligencije - da li su to kompanije koje pokreću uslugu, sam softver (model) koji pokreće AI ili je zapravo autor korisnik koji je i postavio tekstualni upit. Jedan od najvećih svetskih medija, The New York Times, pokrenuo je procese protiv velikih tehnoloških kompanija još pre dve godine, tvrdeći da su njihovi AI modeli koristili tekstove i sadržaje njihovih autora i novinara.

Sa druge strane, eskperti smatraju da je tehnologija "daleko brža" od regulative u SAD i EU, te da tek treba doneti nove, moderne propise, koji će detaljnije regulisati veštačku inteligenciju i sadržaje koji se njome kreiraju.

Ipak, da li će AI moći da uskoro (ili ikada) zameni novinare, pisce, pesnike, scenariste i sve druge vrste autora? Iako su današnji AI modeli veoma dobri u pisanju i pronalaženju podataka i činjenica, njihove tekstove je relativno lako prepoznati po korišćenju ustaljenih termina, previše dugih rečenica i, generalno, previše uopštenog pisanja.

Foto: AP/Michael Dwyer

Modeli veštačke inteligencije i dalje nemaju iste ideje i sam "autorski pečat" koji čini ljudske autore jedinstvenim i posebnim. Možda je bolje reći "za sada nemaju" - najnoviji modeli poput Chat GPT 5, Claude Opus 4.5, Gemini 3 i Grok 4 mogu da uče jezičke i strukturne navike pojedinačnog korisnika, te da na taj način adaptiraju svoje buduće odgovore prema njihovim interesovanjima.

Neki AI modeli takođe koriste i "MoE" tehniku (Mixture of Experts), koja "usmerava" upite prema određenim situacijama. Na primer, ako korisnik stalno pretražuje književna dela, pesnike i poeziju, AI model će ponuditi da mu napiše pesmu ili kratku priču, a ako su upiti vezani za naučna istraživanja i različite studije, AI model će ponuditi da analizira naučne studije i izveštaje naučnika.

Spisateljica Beka Mitić Ristić navodi da internet i novi digitalni onlajn alati mogu imati i pozitivne efekte i za autore, i za čitaoce. 

"Društvene mreže i internet samo pomažu da ljubitelji knjiga saznaju za nove naslove i autore, i pre nego što im se nova izdanja nađu u rukama. Ja verujem da ko voli da čita, uprkos napretku tehnologije i mogućnostima čitanja 'skraćenih verzija' na internetu netu, uvek bira knjigu, i to pravu, onu koju može da čita svuda", navodi Mitić Ristić.

Mnogi tehnološki stručnjaci, pak, smatraju da nijedna verzija AI, kao ni kompjutera, neće moći da kreira veoma kompleksna originalna dela, ne samo u formi pisanja, već i u muzici, slikarstvu, te vizuelnim formama kao što je film.

Iako AI modeli već sada mogu da stvaraju prilično dobre i uverljive tekstove, slike i video zapise, svi oni su zapravo iterativni - oslanjaju se na već postojeća umetnička dela, muzičke kompozicije i tekstove koje stvorio čovek, a na kojima su AI modeli zapravo i trenirani.

Za sada, nijedan AI model nije stvorio potpuno jedinstveno i novo umetničko delo jer nije ni programiran da to čini, već da samo reprodukuje i kombinuje materijale na kojima je učio. Dok se ne pojavi potpuno nova generacija kompjutera, poput kvantnih, što se neće desiti barem još par decenija, umetnici i autori će i dalje biti nezamenljivi - barem oni talentovani i dobri.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)