Transplantacija organa genetski modifikovanih svinja kao nova nada: Mogu li nadmašiti ljudske?

Vodeći hirurg koji stoji iza kliničkog ispitivanja transplantacije svinjskih bubrega živim ljudima rekao je da bi jednog dana ovaj vid transplantacije mogao da bude uspešniji od onih od ljudskih donora.

Direktor Instituta za transplantaciju na Univerzitetu Njujork Langon dr Robert Montgomeri ističe je da je prva ovakva transplantacija u okviru ispitivanja već izvršena, a da se druga očekuje u januaru.

Očekuje se da će šest pacijenata u početku primiti svinjske organe, koji su genetski modifikovani kako bi se smanjilo odbacivanje od strane ljudskog tela.

"Nikada neće biti dovoljno ljudskih organa"

Ukoliko Američka agencija za hranu i lekove (FDA) da odobrenje, ispitivanje će biti prošireno na još 44 transplantacije.

Ovaj pristup, nazvan ksenotransplantacija, ima za cilj rešavanje problema nestašice ljudskih organa.

Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe za krv i transplantaciju (NHS Blood and Transplant), samo u Velikoj Britaniji je više od 12.000 ljudi umrlo ili je uklonjeno sa liste čekanja za transplantaciju u poslednjih 10 godina pre nego što su dobili novi organ.

Foto: Envato

Učesnici novog ispitivanja ili ne ispunjavaju uslove za transplantaciju ljudskog bubrega ili su na listi čekanja za takav organ, ali se smatra da je veća verovatnoća da će umreti ili ostati bez transplantacije u roku od pet godina nego što će ga dobiti.

"Istina je da nikada neće biti dovoljno ljudskih organa", napominje dr Montgomeri za Guardian.

Montgomeri je čitavu karijeru pokušavao da postepeno poveća broj dostupnih ljudskih organa.

"Shvatio sam da jednostavno ne napredujemo toliko. I svaki napredak koji smo postigli nekako je izbrisan stalno rastućim brojem ljudi koji čekaju na transplantaciju", napomenuo je lekar.

"Bubrezi i srce perspektivni za transplantaciju"

Iako ideja o ksenotransplantaciji postoji već decenijama, Montgomeri napominje da su se neka nedavna otkrića pokazala ključnim, uključujući i mogućnost stvaranja genetski modifikovanih svinja.

Montgomeri je 2021. godine izvršio prvu transplantaciju organa sa genetski modifikovane svinje na čoveka.

Iako je primalac bubrega bila osoba sa moždanom smrću, Montgomeri smatra da je to važan korak, koji pokazuje da organi nisu odmah odbačeni i pruža ključne podatke o bezbednosti koji su otvorili vrata za upotrebu kod živih ljudi.

Dodaje da je čak moguće da organi genetski modifikovanih svinja na kraju postanu superiorniji od ljudskih za transplantaciju, sa mogućnošću daljih genetskih modifikacija kako bi se odbacivanje smanjilo.

Foto: Envato

"Oni bi mogli biti superiorniji u nekom trenutku jer ih možemo stalno modifikovati da bismo ih učinili boljim, dok to ne možete učiniti sa ljudskim organom", objašnjava hrirurg.

Napominje da su bubrezi i srce perspektivni organi za ksenotransplantaciju, dok su pluća komplikovanija.

"Kada je jetra u pitanju, još uvek je misterija da li će funkcionisati", navodi hirurg i priznaje da ne bi bio protiv toga da i njemu bude presađeno svinjsko srce.

Komentari (0)