Ti-reks bio dugovečniji nego što se mislilo: Šta pokazuje novo istraživanje?

Naučnici su dugo posmatrali i brojali prstenove rasta u fosilizovanim kostima nogu ti-reksa kako bi izračunali i njihovu starost u trenutku smrti i koliko brzo su rasli do veličine odrasle jedinke. Istraživanja su pokazivala da su ovi dinosaurusi obično prestajali da rastu oko 25. godine, a životni vek im je bio oko 30 godina.

Međutim, nova studija objavljena u časopisu PeerJ u sredu, detaljno opisuje kako je tim naučnika koristio polarizovanu svetlost da bi otkrio prstenove rasta, koje ranije nije bilo moguće videti, kod 17 pojedinačnih primeraka.

Analiza je pokazala da tiranosaurus reks (Tyrannosaurus rex) ne bi dostigao svoju maksimalnu veličinu od oko osam tona sve dok nije imao 35, pa čak i 40 godina.

Za razliku od godova kod drveća, prstenovi rasta dinosaurusa obuhvataju samo poslednjih 10 do 20 godina života jedinke.

Međutim, kako su analizirani primerci obuhvatali i mlade životinje, kao i one potpuno odrasle, istraživači su uspeli da sastave sliku njihovog rasta koristeći novi statistički pristup koji kombinuje zapise različitih uzrasta.

Nova hronologija rasta

Koristeći najveći skup podataka ikada prikupljen za ti-reksa, istraživači su uspeli da rekonstruišu njihovu hronologiju rasta i otkrili da su ovi dinosaurusi rasli mnogo sporije nego što se ranije mislilo.

"Umesto da brzo raste, tiranosaurus reks je veći deo svog života proveo u rasponu srednje veličine tela, umesto da brzo dostigne ukupnu dužinu tela od 12 metara", rekla je za CNN vodeća autorka studije Holi Vudvord, profesorka anatomije na Državnom univerzitetu Oklahome.

"Osim toga, otkrili smo da se razmak između prstenova rasta razlikuje kod jedinki, pri čemu su neke godine pokazale znatan rast, a druge vrlo mali. Ova varijabilnost sugeriše da je rast bio fleksibilan i verovatno pod uticajem dostupnosti resursa, a možda i drugih spoljnih uslova", objašnjava dr Vudvord.

Foto: AP/Mary Altaffer

Nalazi pomažu naučnicima, kako kaže, da bolje shvate kralja dinosaurusa i njegovu ulogu u svetu pre više desetina miliona godina.

Prema njenoj oceni, studija pomaže da se otkrije zašto je ti-reks bio toliko uspešan kao mesožder – da je, rastući sporo tokom dužeg vremenskog perioda, ovaj dinosaurus zalazio u mnoge prehrambene niše tokom života, da bi na kraju bio dovoljno veliki da se oko hrane bori sa drugim ti-reksovima.

Prstenovi rasta u fosilima ti-reksa

Razlike u krivama rasta nekih primeraka uključenih u studiju doprinose naučnoj debati o tome da li je ono što su paleontolozi smatrali jednom vrstom nazvanom tiranosaurus reks, zapravo grupa koja obuhvata druge vrste ili podvrste.

Na primer, studija objavljena u oktobru otkrila je dokaze da je jedinka za koju se smatralo da je mladi tiranosaurus reks, zapravo bio dinosaurus druge vrste poznate kao nanotiranus (Nanotyrannus).

Iako brzina rasta ispitana u ovoj studiji ne može definitivno potvrditi postojanje odvojenih vrsta, "dokazi ukazuju na tu intrigantnu mogućnost, između ostalih mogućih objašnjenja", navodi se u saopštenju istraživača.

Foto: AP/Michel Euler

Nalazi nove studije se poklapaju sa nedavnim radom o nanotiranusu, rekao je Stiv Brusati, profesor paleontologije i evolucije na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj, koji nije bio deo naučnog tima koji je sproveo studiju.

"Ovo je dobar, provokativan rad koji takođe sugeriše da je postojalo više varijacija među tiranosaurusima nego što smo ranije mislili i da neki fosili koji su dugo nazivani tiranosaurusima zapravo mogu pripadati različitim vrstama", istakao je Brusati.

Otkriće novog tipa prstena rasta dinosaurusa moglo bi imati šire implikacije za paleontologe koji istražuju stope rasta ovih životinja.

"Tumačenje višestrukih blisko raspoređenih oznaka rasta je teško", naveo je u saopštenju koautor studije Nejtan Mirvold, matematičar i paleobiolog u kompaniji za pronalaske i investicije "Intellectual Ventures".

"Pronašli smo jake dokaze da protokoli koji se obično koriste u studijama rasta možda moraju biti revidirani", poručio je Mirvold.

Komentari (0)