Roboti u ulozi pčela: Naučnici razvijaju male dronove zbog nestanka oprašivača

Na Univerzitetu u Gracu u Austriji, istraživači iz projekta RoboRoyale, finansiranog sredstvima EU, testiraju mikro-robote koji bi mogli da ojačaju zajednice pčela tako što bi pomagali matici, ključnoj za razmnožavanje.

Plan predviđa da roboti hrane, čiste i neguju maticu, kao i da pomažu u ravnomernoj distribuciji njenih feromona u košnici.

Rukovodilac projekta Faršad Arvin, čiji rad koordinira Univerzitet u Daramu uz partnere iz Češke i Turske, naglasio je da cilj nije zamena pčela, već prilagođavanje realnosti.

On je istakao da klimatske promene nadmašuju sposobnost pčela da se prilagode, navodeći da kratki topli periodi zimi mogu da navedu pčele da se ponašaju kao da je stiglo proleće, što može da imatkobne posledice po košnicu ako usledi naglo zahlađenje.

Roboti kao pomoć pčelama, a ne njihova zamena

U takvim situacijama, roboti bi mogli da deluju kao podrška i spreče uginuće kolonije, prenosi Euroaktiv. Slična istraživanja sprovode se i u SAD.
Na Masačusetskom institutu za tehnologiju, inženjer Ji-Sjuan Sjao razvija robote veličine insekata namenjene oprašivanju useva.

Ovi mali dronovi, lakši od spajalice, mogu da lete brzinom do dva metra u sekundi i da ostanu u vazduhu više od 1.000 sekundi.

Istraživači naglašavaju da roboti ne treba da zamene pčele, već da ih dopune.

Međutim, kritičari, među kojima i predstavnica ekološke organizacije Beelife, Sindi Adolf, upozorila je da tehnološka rešenja ne smeju da skrenu pažnju sa dubljih promena potrebnih u poljoprivredi i odnosu čoveka prema prirodi.

Pčela je sve manje

Istovremeno, pčelari, poput Klaudije Fernandes Gutijeres sa severa Španije, kažu za Euraktiv da su košnice iz godine u godinu sve praznije, a jedine slabije.

"Sve je manje pčela. Posle zime mnoge u košnici su mrtve. Teško opstaju zbog nestabilnih vremenskih uslova", izjavila je ona.

Prema njenim rečima, klimatske promene jesu važan faktor, ali nisu jedini uzrok pada broja oprašivača.

Veliku štetu nanose i parazit varoa, kao i invazivni azijski stršljen, koji dnevno može da pojede i do 50 pčela.

Foto: Pixabay

Dodatni problem predstavljaju pesticidi, zbog čega je Evropska unija uvela mere poput zabrane uvoza hrane sa ostacima neonikotinoida, hemikalija koje su izrazito štetne za pčele.

Naučnici već dugo upozoravaju na pad broja oprašivača, ključnih za ekosisteme i proizvodnju hrane.

Države članice EU do decembra 2026. godine moraju da uspostave novi sistem praćenja vrsta oprašivača, ali zaustavljanje negativnog trenda i dalje predstavlja veliki izazov.

Komentari (0)