Američka kompanija nudi bogatim parovima da "izaberu" embrion bebe po inteligenciji

Najveća briga budućih roditelja obično je - da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu.

Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.

Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate" (Nada ne mržnja), američki tehnološki startap možda namerava da napravi korak dalje.

Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.

Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.

"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja. Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.

Foto: Envato

Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate". Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.

Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?

Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.

Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ. U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.

Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".

Od čega zavisi koeficijent inteligencije

Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.

Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može da bude nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.

"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona. Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.

Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim. Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik – postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu – naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.

Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije

Čak i da je moguće postići povećanje IQ od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.

Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.

Foto: Envato

Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri – na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.

Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.

Tehno-eugenika

Ovo se svakako razlikuje o ideologije eugenike koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj. Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.

Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu.

Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.

Komentari (0)