Gazirana voda ili česmovača: Koja bolje hidrira organizam

Naizgled jednostavan izbor, obična ili gazirana voda, danas je postao deo šire dileme u svetu prepunom različitih napitaka.

Od vode sa slavine do flaširanih, aromatizovanih i funkcionalnih varijanti, izbor nikada nije bio veći.

Među njima se posebno izdvaja gazirana voda, čiji mehurići daju osećaj svežine i dodatno podstiču uživanje u svakom gutljaju.

Da li gazirana voda hidrira jednako dobro kao česmovača?

U osnovi, gazirana voda je obična voda obogaćena ugljen-dioksidom, ali pitanje ostaje isto: da li hidrira jednako efikasno kao česmovača?

Foto: Envato

"Uopšteno govoreći, gazirana je dobra za organizam u smislu ukupnog unosa tečnosti. Može značajno da doprinese dnevnoj hidrataciji", ističe dr Kolin Munjoz, direktorka i suosnivačica Centra za zdravlje hidratacije i profesorka zdravstvenih nauka na Univerzitetu Hartford u Konektikatu.

Za svakodnevnu hidrataciju, obična i gazirana voda su podjednako dobar izbor, sve dok je u pitanju čista gazirana voda bez dodataka.

Mehurići kao motiv za bolju hidrataciju

Gazirana voda poseban značaj ima kod osoba koje inače ne unose dovoljno tečnosti - upravo njen prijatan ukus i osvežavajući karakter mogu da podstaknu ljude da piju više vode tokom dana. A to doprinosi boljoj ukupnoj hidrataciji.

"Sve više uviđamo da veliki broj ljudi ne unosi dovoljno tečnosti" kaže dr Munjoz, naglašavajući da gazirana voda u tom smislu može da ima praktičnu prednost kao prihvatljivija i privlačnija opcija za hidrataciju.

Koliko čaša vode dnevno je dovoljno?

Pravilna hidratacija predstavlja osnovu dobrog zdravlja. Nedovoljan unos tečnosti (dehidracija) može da dovede do problema sa koncentracijom, promena raspoloženja, pregrevanja organizma, zatvora i poremećaja funkcije bubrega.

Opšte preporuke nalažu da muškarci dnevno unesu oko 13 čaša vode (po 240 mililitra), a žene oko devet uz veće potrebe tokom trudnoće i dojenja.

Foto: Envato

Voda ima ključnu ulogu u održavanju telesne ravnoteže: reguliše temperaturu, štiti kičmenu moždinu, podmazuje zglobove i pomaže u eliminaciji štetnih materija iz organizma.

Potrebe za tečnošću dodatno rastu u uslovima visokih temperatura, tokom fizičke aktivnosti, kao i kod stanja poput povišene temperature, dijareje ili povraćanja.

Gazirana voda - više od hidratacije

Ipak, gazirana voda nije samo alternativa za hidrataciju. U zavisnosti od sastava, može da ima i dodatne efekte - korisne ili, pak, manje poželjne.

"Gazirana voda može da pruži više od puke hidratacije. Ipak, jedan od najvećih izazova kod ovih napitaka jeste velika raznolikost na tržištu", napominje dr Munjoz, te dodaje:

"Najčešće se proizvode od lokalne vode, čiji mineralni sastav može značajno da varira. Neki napici gotovo da ne sadrže natrijum (so), dok ga drugi imaju u većim količinama. Zato je važno obratiti pažnju na deklaraciju".

Foto: Envato

Drugim rečima, iako mehurići sami po sebi nisu problem, ono što dolazi uz njih može da napravi razliku.

Sadržaj minerala u gaziranoj vodi - prednosti i ograničenja

Gazirana voda svoju prepoznatljivu penušavost dobija dodatkom ugljen-dioksida, dok je mineralna voda prirodno gazirana. I jedna i druga sadrže minerale, ali njihov sastav može značajno da varira, zbog čega deklaracija na pakovanju postaje važan izvor informacija.

"Poznato je da određeni minerali imaju važnu ulogu u organizmu" - kaže dr Kolin Munjoz i podseća na sledeće važne minerale:

- kalcijum doprinosi zdravlju kostiju i zuba,
- magnezijum podržava funkciju mišića i srca,
- dok kalijum ima značaj za nervni sistem i ravnotežu tečnosti u ćelijama.

"Minerali imaju još jednu ključnu funkciju: pomažu telu da zadrži tečnost. Bez dovoljnog unosa minerala, voda se brže izlučuje iz organizma", napominje dr Munjoz.

Nije svaka gazirana voda ista, šta treba znati?

Ipak, pitanje je u kojoj meri gazirana voda može da bude izvor tih nutrijenata. Odgovor nije jednoznačan.

"Najveći izazov je velika razlika u sastavu između brendova. Upravo zbog toga, gazirana voda ne bi trebalo da bude primarni izvor minerala u ishrani", ističe dr Munjoz.

Preporuke stručnjaka idu u pravcu uravnotežene ishrane kao glavnog izvora vitamina i minerala, dok gazirana voda može da ima samo dopunsku ulogu - i to u zavisnosti od ukupnih navika u ishrani.

Istovremeno, treba imati na umu i suprotnu krajnost.

Pojedine vrste gazirane vode sadrže značajne količine natrijuma, ponekad i do 1.000 miligrama po litru, što predstavlja značajan deo (skoro polovinu) preporučenog dnevnog unosa.

Da li gazirana voda pomaže u mršavljenju?

Gazirana voda se često nalazi i na jelovniku osoba koje pokušavaju da smanje telesnu težinu. Razlog je jednostavan - osećaj sitosti koji može da smanji unos hrane.

Foto: Envato

"Gazirana voda može da doprinese osećaju sitosti, pa se unosi manje hrane", objašnjava dr Munjoz.

Ipak, sličan efekat ima i obična voda, naročito kada se pije pre obroka.

"Ljudi koji piju više vode, posebno neposredno pre obroka, unose manje kalorija", kaže dr Munjoz, prenosi sajt Američkog udruženja za srce (American heart association).

Da li gazirana voda oštećuje zubnu gleđ

Pitanje uticaja gazirane vode na zube često izaziva dileme. Budući da je blago kiselija od obične vode, stručnjaci su ranije izražavali bojazan da gazirana voda može da ošteti zubnu gleđ.

Međutim, dostupna istraživanja pokazuju da nivo kiselosti u većini slučajeva nije dovoljno visok da izazove značajna oštećenja. Doktorka Kolin Munjoz, ipak, podseća na umerenost.

Foto: Envato

"Ne bi trebalo da bude jedini izvor unosa tečnosti. Kontinuirana i prekomerna konzumacija može vremenom da utiče na zdravlje zuba", ističe ona.

Ukus koji pravi razliku

Na kraju, izbor često zavisi od ličnih preferencija. Za one kojima je obična voda manje privlačna i ukusna, gazirana varijanta može da bude praktično rešenje.

"Kod osoba koje inače teško postižu dovoljan unos tečnosti, gazirana voda može biti veoma dobra opcija", zaključuje dr Kolin Munjoz.

U tom smislu, mehurići nisu prepreka - već ponekad i motiv više da organizam dobije ono što mu je najpotrebnije.

Komentari (0)