Kako smo postali zavisni od "pametnog telefona"

Tako su u SAD danas pametni telefoni gotovo univerzalni, jer oko 82 do 85 odsto građana poseduje smartfon, a gotovo svi odrasli Amerikanci imaju makar jedan mobilni uređaj.

Prosečno vreme provedeno na smartfonu u SAD iznosi oko četiri sata dnevno, a kod velikog broja korisnika dostiže i pet do šest sati.

Čak 48 odsto Amerikanaca koristi svoj telefon između pet i šest sati dnevno, dok skoro dvadeset odsto prelazi i tih šest sati.

Printscreen: Newsmax Balkans

Oko 31 odsto korisnika navodi da su gotovo stalno onlajn putem telefona, ili pak slušaju muziku ili igraju video igre, što pokazuje izuzetno visok nivo zavisnosti od digitalnih aplikacija, usluga i interneta uopšte.

Pametni telefoni čine i oko 70 odsto ukupnog vremena provedenog u praćenju digitalnih medija u SAD, što znači da je ovaj medijski format postao dominantna platforma za pružanje informacije.

Korisnici dodirnu telefon 2.600 puta dnevno

Istraživanja pokazuju i da korisnici u proseku dodirnu telefon više od 2600 puta dnevno, što jasno ukazuje na učestalost interakcije sa uređajem i nivo "mobilbe zavisnosti".

I u zemljama Evropske unije situacija je veoma slična, iako postoje i neke razlike među državama.

Procenjuje se da većina stanovništva, više od 80 odsto, poseduje pametni telefon, dok mlađe generacije beleže gotovo univerzalno korišćenje.

Statistika Brisela i podaci pokazuju da korisnici najvećim zemljama EU provode u proseku između četiri i pet sati dnevno na telefonu, što je blizu američkom nivou.

Foto: Envato

U Evropi je takođe izražen trend rasta korišćenja mobilnog interneta i društvenih mreža, pri čemu mobilni uređaji čine većinski deo ukupnog internet saobraćaja.

Mlađi korisnici u EU, posebno između 18 i 34 godine, spadaju u najaktivnije, sa znatno većim prosečnim vremenom korišćenja u odnosu na starije generacije.

Istovremeno, istraživanja pokazuju i da više od 90 odsto korisnika drži svoj telefon 'na dohvat ruke', što ukazuje na njegovu stalnu prisutnost u svakodnevnom životu.

"Nevidljiva publika"

Ukupno gledano, i u SAD i u Evropskoj uniji pametni telefoni su postali osnovni digitalni uređaj i daleko najčešće korišćeni kompjuter, i sa sve dužim vremenom korišćenja, što potvrđuje globalni trend da mobilna tehnologija dominira savremenim načinom života.

Tehnološki novinar Bojan Stojkovski navodi da smartfoni mnogo više utiču na živote ljudi nego što smo toga i svesni.

"U jednom trenutku, svet u našim telefonima prestao je da bude produžetak stvarnosti i postao je njen konkurent. Ne radi se više samo o tome kako živimo, već kako to življenje izgleda kada se kompresuje u kadar, objavu, opis i algoritamski se rangira. Identitet je počeo da se optimizuje, i to ne za ljude oko nas, već za onu 'nevidljivu publiku' i još nevidljivije sisteme i algoritme koji odlučuju šta je vredno naše pažnje, objašnjava Stojkovski.

U tom smislu, predstava o sebi na internetu često dobija veću težinu od one u fizičkom prostoru, jer je merljiva, arhivirana i podložna kontroli, objašnjava Stojkovski i dodaje da u stvarnom svetu greške blede, ali one onlajn ostaju kao "digitalni fosili" i tu negde počinje tiha zamena prioriteta, jer ne živimo da bismo nešto zaista doživeli, već da bismo zabeležili dokaz da se nešto dogodilo.

"Smartfoni jesu neka vrsta 'iskrivljenih ogledala', ali ne zato što nas nužno lažu, već zato što nam daju verziju sveta koju smo već nesvesno tražili. Algoritmi filtriraju realnost kroz naše strahove, želje i prethodne izbore, stvarajući personalizovane mehurove koji deluju uverljivije od haotične stvarnosti. Problem je što ta selekcija postaje toliko precizna, da počinjemo da verujemo da je to celina, a ne fragment", navodi on. 

U toj petlji ljudi postaju avatari svojih stavova, događaji se pretvaraju u narative, a istina u varijablu koja zavisi od feeda. Momenat kao u popularnoj seriji "Black Mirror" nije u samoj tehnologiji, već u činjenici da sve manje možemo da razlikujemo gde prestaje refleksija u onlajn svetu, a gde počinje projekcija, zaključuje Stojkovski.

Komentari (0)