Sat manje sna plaćamo umorom: Zašto je dan posle pomeranja časovnika najteži

Neurofiziolog i stručnjak za poremećaje spavanja Dragan Hrnčić rekao je za RTS da promene vremenskih prilika, posebno dugotrajne padavine, u kombinaciji sa pomeranjem sata, mogu da utiču i na psihu i na fizičko stanje.

"Često se javljaju promene raspoloženja i osećaj blagog pada energije. Prve stvari koje vidimo sa kišom - malo se osećamo i depresivnije i promene raspoloženja su moguće", objašnjava doktor.

Iako se pomeranje sata u Srbiji sprovodi već četiri decenije, sve više pažnje privlače njegovi efekti na zdravlje, naročito na san i cirkadijalni ritam.

"Najteži dan"

Sam čin pomeranja sata često ne deluje dramatično, ali posledice postaju vidljive već na početku radne nedelje.

"Prvog dana se ne oseti toliko jer se probudite u skladu sa svojim biološkim satom, ali već sutradan dolazi do sudara biološkog i društvenog ritma. U ponedeljak moramo da se probudimo u skladu sa svojim društvenim satom i shvatićemo da smo ukrali jedan sat od spavanja i noći, i dodali ga danu", napominje neurofiziolog.

Foto: Envato

Posledice su, kako ističe, primetne kod većine ljudi.

"To je dan u kom imamo najviše posledica, bićemo umorniji, pospaniji i imaćemo manje energije.“

Ko najteže podnosi promenu

Iako je reč o pomeranju od samo jednog sata, efekat na organizam nije zanemarljiv, jer pomeramo ceo biološki ritam, naglašava Hrnčić.

Najosetljivije grupe su ljudi sa određenim navikama i zdravstvenim stanjima.

"Najteže će podneti osobe koje spadaju u takozvani kasno večernji hronotip – 'sove', kojima je i inače teško da ustaju rano", dodaje doktor.

Posebno su izloženi i adolescenti, ali i hronični bolesnici.

Foto: Envato

"Adolescenti imaju pomerenu fazu spavanja i sada će morati još ranije da ustaju. Hronični bolesnici imaju smanjen adaptacioni kapacitet", ukazao je Hrnčić.

Dodatno, problemi su izraženiji kod onih koji rade u smenama.

"Ljudi koji često menjaju smene imaju najveće probleme sa cirkadijalnim ritmom", naglasio je lekar.

Koliko traje adaptacija

Iako je adaptacija relativno kratka, nagla promena može da bude izazov.

"Promena će trajati najviše do sedam dana, ali je problem što se desi naglo", kaže Hrnčić.

Posebno je važno izbegavati navike koje dodatno remete san.

"Ljudi često posegnu za većom količinom kafe ili odspavaju popodne, umesto 20 minuta, sat ili dva i time dodatno pomere uspavljivanje uveče, što nije cilj", rekao je on.

Foto: Envato

Ključnu ulogu ima i svetlost.

"Naš organizam ne meri vreme časovnikom, nego svetlošću. Važno je da tokom dana budemo izloženi svetlosti, a uveče da stvorimo mrak – ta smena navija naš biološki sat", objašnjava dr Hrnčić.

Podsetimo, u nedelju u dva sata ujutru počelo je letnje računanje vremena. 

Komentari (0)