Zaustavite "brejn rot": Kako da ostanete oštrog uma dok vas zatrpava sadržaj lošeg kvaliteta

Osećate se kao da vas previše vremena provedenog ispred ekrana i more sadržaja lošeg kvaliteta čini umornim i manje oštroumnim? Od fokusiranja na okolinu do "čišćenja" mozga - rešenja su koja nude stručnjaci kako bismo vratili fokus i održali svoj um u dobroj formi.

Vrsta zaglupljivanja brain rot (truljenje mozga), Oksfordova reč 2024. godine, još nije uvedena u medicinske rečnike, ali verovatno najbolje opisuje pad kognitivnih sposobnosti koji dolazi od beskrajnog izlaganja lako svarljivim informacijama. 

Foto: Envato

"Kada konzumiramo sadržaj takvih medija, naš mozak je i nedovoljno opterećen, jer su informacije lako razumljive, i istovremeno preopterećen jer ima toliko informacija za apsorbovanje", kaže dr Vendi Ros, profesorka psihologije na Londonskom metropoliten univerzitetu.

Želite da zaustavite taj proces i vratite pažnju i oštar um? Evo liste saveta stručnjaka kako da to uradite koju je sastavio britanski The Guardian. 

Rešavajte ukrštenice

"Nemojte se plašiti da će vam neke stvari biti teške. Ono što zahteva mentalni napor, poput ukrštenica, može ponovo postaviti ravnotežu između truda i nagrade. Unošenje kognitivnog trenja u vaš život umesto trenutnog pronalaženja informacija je dobra zaštita", poručuje dr Ros.

Veštačka inteligencija za lake odgovore?

U doba veštačke inteligencije, najveća kognitivna zamka je prebacivanje vašeg razmišljanja na druge pre nego što vaš mozak uopšte dobije priliku da počne sa radom. Ako ne izazivate svoj mozak, uvežbavanjem neke veštine ili razmišljanjem, uopšte nećete izgraditi važne neuronske puteve, stava je dr Lajla Landovski, neuronaučnica i predavač biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Tasmaniji.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dozvolite sebi da pravite greške. Smišljanje sopstvenih odgovora (čak i ako su pogrešni), a zatim provera da li su tačni, poboljšava učenje. Kroz obrazovanje, složen rad, druženje i raznovrsnost, radeći sve što vas izaziva na produktivan način, gradite tzv. kognitivnu rezervu.

Zakažite pauze ispred ekrana

U redu je reći sebi da ćete provoditi manje vremena pred ekranima, ali bez plana je malo verovatno da će se to i dogoditi.

"Tretirajte pauze od korišćenja uređaja kao obaveze o kojima se ne može pregovarati, kao što biste to uradili sa poslovnim sastankom ili porodičnom obavezom", kaže Alison Kembel, trener za dobrobit i osnivač kompanije za blagostanje u korporativnom okruženju "unBurnt".

Pravi trik je da vreme daleko od ekrana pretvorite u uživanje, a ne u obavezu.

Čitajte (malo) brže

Teško se koncentrišete na čitanje knjige? Jedno objašnjenje bi moglo biti da vam nije dovoljno izazovna.

"Procene se malo razlikuju, ali se veruje da naš mozak obrađuje informacije brzinom od oko 1.400 reči u minutu", kaže Oskar de Bos, autor knjige "Focus On-Off".

Ne letite sa zadatka na zadatak

Svaki put kada pređemo sa jednog na drugi zadatak, deo našeg mozga se drži onoga što smo radili ranije, što otežava nastavak rada. Profesorka menadžmenta Sofi Leroj ovo naziva "ostatkom pažnje", naime deo naše pažnje se zadržava na prethodnoj aktivnosti, što nas usporava i uzrokuje da pravimo više grešaka, objašnjava De Bos.

Ovaj fenomen, kako navodi De Bos, javlja se čak i nakon najsuptilnijih promena pažnje - nakon brzog pogleda na nepročitane mejlove ili u telefon, vašem mozgu je potrebno neko vreme da se vrati na prethodni zadatak.

Trenirajte svoju svest

Ako vam se stvari čine haotičnim, slušajte šta se dešava oko vas, zatim izaberite određeni zvuk, pesmu ptica, otkucavanje sata, udaljenu saobraćajnu buku i kratko se fokusirajte na njega.

"Ovaj trening za poboljšanje svesti je izveden iz tehnike za lečenje anksioznosti i depresije", kaže klinički hipnoterapeut Pol Levrant.

Komentari (0)