Zašto u menopauzi žene zaboravljaju stvari? Istina o zaboravnosti o kojoj se dugo ćutalo

Dugo se menopauza posmatrala isključivo kao reproduktivna faza života i jasno je da je reč o kompleksnoj tranziciji koja utiče na gotovo sve organe, uključujući i mozak.

Šta se zapravo dešava u mozgu?

Menopauza je prirodan proces starenja koji se odvija kroz tri faze: perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Tokom tog perioda dolazi do značajnih hormonskih promena – pre svega pada nivoa estrogena i progesterona.

Estrogen ima ključnu ulogu u funkcijama mozga. On direktno utiče na regije poput prefrontalnog korteksa i hipokampusa, koji su zaduženi za pamćenje, učenje i emocionalnu regulaciju.

Kada njegov nivo opadne, mozak postaje manje efikasan u korišćenju energije, a neurotransmiteri – hemijski "prenosioci" signala – rade sporije, prenose Vijesti. 

Rezultat su simptomi koje mnoge žene opisuju kao "moždanu maglu": zaboravnost, smanjena koncentracija, sporije procesuiranje informacija i osećaj mentalnog umora.

Privremene, ali stvarne promene

Istraživanja pokazuju da tokom perimenopauze može doći do smanjenja volumena sive mase u delovima mozga povezanim s pamćenjem. Međutim, te promene su najčešće privremene.

Mozak pokazuje visok stepen neuroplastičnosti – sposobnosti da se prilagodi. Tokom vremena se „reprogramira“ i stabilizuje u novim hormonskim uslovima. Kod većine žena, funkcije se delimično ili u velikoj meri oporavljaju u postmenopauzi.

Važno je naglasiti: menopauzalna "moždana magla" nije isto što i demencija. Dok su kognitivne smetnje u menopauzi često prolazne i varijabilne, demencija je progresivno neurodegenerativno stanje.

Koliko je problem rasprostranjen?

Procene pokazuju da će do 2030. godine oko 1,2 milijarde žena širom sveta biti u menopauzi ili postmenopauzi. Više od 60 odsto njih prijavljuje kognitivne poteškoće u različitim fazama tranzicije.

Simptomi ne utiču samo na privatni život, već i na profesionalni. Mnoge žene navode da im je potrebno više vremena za zadatke koje su ranije obavljale rutinski, što često dovodi do dodatnog stresa, produženog radnog vremena i iscrpljenosti.

U nekim slučajevima, žene zbog ovih promena čak razmišljaju o ranijem povlačenju s posla.

Više od zaboravnosti

Kognitivne promene retko dolaze same. Često su povezane s: umorom i iscrpljenošću, poremećajem sna, anksioznošću i depresijom i padom samopouzdanja.

Podaci pokazuju da oko polovine žena između 40 i 55 godina iskusi simptome anksioznosti tokom menopauze.

Foto: Envato

Razlog nije samo psihološki – estrogen ima važnu ulogu u regulaciji hemijskih procesa koji utiču na raspoloženje.

Dodatni pritisak dolazi iz svakodnevnog života: briga o porodici, starijim roditeljima, karijeri i sopstvenom zdravlju.

Zašto se o ovome tek sada govori?

Decenijama su simptomi menopauze bili minimizirani ili pogrešno interpretirani. U medicinskoj praksi čak su korišćeni termini koji su trivijalizovali tegobe žena, što je dovodilo do kasne dijagnoze i nedostatka adekvatne pomoći.

Danas se situacija menja. Sve više istraživanja, ali i javnih razgovora, doprinosi boljem razumevanju menopauze kao važnog zdravstvenog perioda, a ne samo "prirodne faze koju treba izdržati".

Šta može pomoći?

Hormonska terapija (HRT) i dalje se smatra najefikasnijim tretmanom za fizičke simptome poput valunga, ali može imati i pozitivan uticaj na mentalnu jasnoću kod određenog broja žena.

Foto: Envat

Ipak, nije rešenje za sve i mora se uvoditi individualno, uz konsultaciju sa lekarom.

Pored toga, važnu ulogu imaju i: kvalitetan san, fizička aktivnost, mentalna stimulacija, balansirana ishrana i smanjenje stresa.

Nova perspektiva

Menopauza ne znači gubitak mentalnih sposobnosti, već njihovu transformaciju. Iako period tranzicije može biti izazovan, većina promena je privremena i upravljiva.

Komentari (0)