Dramatično upozorenje stručnjaka: Za deset godina svet neće moći da se nosi sa količinom plastičnog otpada

Rast upotrebe plastike je toliki da neke projekcije predviđaju da bi čak mogla da se utrostruči na globalnom nivou do 2060. godine, piše Gardijan.

Svet neće biti u stanju da se nosi sa ogromnom količinom plastičnog otpada već za jednu deceniju, ukoliko ne pristanemo na ograničenje proizvodnje, upozorila je norveška ministarka za međunarodni razvoj En Beate Tvinereim, govoreći uoči pregovora o suzbijanju globalnog zagađenja plastikom.

Govoreći pre završne, ključne runde pregovora UN o prvom globalnom sporazumu o rešavanju problema plastičnog otpada, u Busanu i Južnoj Koreji ove nedelje, norveška ministarka za međunarodni razvoj priznala je da postoji raskol između zemalja koje proizvode plastiku i onih drugih.

Ministarka Tvinereim predstavlja više od 60 zemalja sa "visokim ambicijama", predvođenih Ruandom i Norveškom, koje žele da se problem zagađenja posmatra kroz ceo životni ciklus plastike. To znači da bi proizvodnja morala da bude znatno smanjena.

Iako savršeni sporazum možda neće biti moguć zbog snažnog otpora koji uglavnom dolazi iz zemalja koje proizvode naftu, Tvinereimova se nada da bi se mogao postići dogovor koji bi vremenom mogao postati bolji.

Tragovi plastike u ljudskom telu

Ove godine su različiti istraživači pronašli mikroplastiku u svakom uzorku placente koji su testirali, u ljudskim arterijama, gde se plastika dovodi u vezu sa srčanim i moždanim udarom, u testisima i spermi, pružajući tako dokaze o sveprisutnosti plastike i opravdanosti brige zbog zdravstvenih rizika.

Stanje sa plastikom je široko prepoznato kao pretnja ljudskom zdravlju, biodiverzitetu i klimi. 

Rast upotrebe plastike je toliki da neke projekcije predviđaju da bi čak mogla da se utrostruči na globalnom nivou do 2060. godine. Najveće povećanje se očekuje u podsaharskoj Africi i Aziji.

Takođe se predviđa da će se plastični otpad utrostručiti do 2060. godine, pri čemu će polovina završiti na deponijama, a manje od petine će biti reciklirano. 

Nije bilo teško shvatiti da nam je potreban sporazum o "postupnom ukidanju" plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu na globalnom nivou, kao i zabrana otrovnih hemikalija u plastici, uključujući onu koja je u kontaktu sa hranom i u dečjim igračkama, naglasila je ministarka Tvinereim.

Sporazum o smanjenju proizvodnje

Dve godine nakon istorijskog sporazuma 175 zemalja o usvajanju mandata za pregovore o globalnom, pravno obavezujućem sporazumu koji bi se bavio čitavim životnim ciklusom plastike, delegati su i dalje podeljeni oko toga šta da rade, a rok se približava.

Zastoj je nastao zbog spora oko potrebe za smanjenjem obima industrija plastike. 

Prethodni razgovori, u aprilu, nisu doneli dogovor o tome da se ciljevi proizvodnje, koji se smatraju ključnim za suzbijanje plastičnog otpada, postave u centar sporazuma.

Ključna je poslednja runda razgovora, koja je počela u ponedeljak i traje do 1. decembra.

Foto: Envato

U mnogim zemljama već su na snazi zabrane plastike za jednokratnu upotrebu. 

Parcijalni pregovori su doveli do različitih stavova, a zemlje sa velikom industrijom fosilnih goriva kao što su Saudijska Arabija, Rusija i Iran, nazvane "grupom istomišljenika", izbegavale su smanjenje proizvodnje i naglašavale upravljanje otpadom kao glavno rešenje za krizu.

Zemlje u razvoju, koje snose posledice prevelike proizvodnje plastike koja preplavljuje njihove neadekvatne sisteme za preradu otpada, pozivaju na smanjenje proizvodnje na globalnom nivou. 

Neizvesnost koja prati pregovore pogoršana je stavom SAD.

Amerika je jedan od najvećih proizvođača plastike i nedavno je signalizirala da će podržati sporazum koji poziva na ograničavanje proizvodnje.

Međutim, povratak Donalda Trampa, zagovornika fosilnih goriva, na mesto predsednika SAD u januaru, doveo je do sumnji. 

Amerika je dobrodošla da se pridruže koaliciji, istakla je Tvinereimova. 

Komentari (0)