Ako vam optimizam trenutno deluje smešno, pokušajte sa nadom

Optimizam - ideja da će stvari ispasti dobro - može da izgleda smešno s obzirom na sve što nam se dešava. Ali ono što je Havel znao, čak i dok je sedeo u svojoj ćeliji, jeste da je nada drugačija: ideja da se stvari mogu poboljšati. To znači da nemamo pojma kako će se stvari u budućnosti odvijati i baš zbog te neizvesnosti, naši postupci su i dalje važni, prenosi RTS.

Uglavnom gajimo stereotip o nadi kao naivnoj, da je privilegija povlašćenih, čak i da je toksična: da znači da zatvaramo oči pred problemima sveta. Nije ništa od toga. Pre nekoliko vekova, filozof i teolog Toma Akvinski opisao je nadu kao borbu za postizanje ciljeva koji su teški i teško dostižni. Savremeni psiholozi su sledili njegov primer, opisujući nadu kao bedem protiv očaja u teškim vremenima.

Kako to funkcioniše? I što je još važnije, kako se može koristiti da utiče na promene u našim životima i našem društvu?

Nada sadrži tri važna elementa. Prvo, cilj, nešto pozitivno što se može, ali ne mora dogoditi u budućnosti. Drugo, moć volje, želja da se postigne taj cilj, i treće, moć puta, put koji se sledi. Tamo gde optimista može sedeti i čekati da stigne svetla budućnost, osoba puna nade kreće se ka njoj, često uz veliki napor. I zbog toga, nada - više od optimizma - predviđa sposobnost ljudi da ostvare svoje ciljeve.

Ljudi koji se nadaju otporniji

Ako ste uznemireni zbog trenutne situacije, nadu možete iskoristiti na najmanje dva načina. Prvo, najpre možete stabilizovati svoj život. Istraživanja otkrivaju da su ljudi koji se nadaju otporniji kada se suoče sa poteškoćama, kao što su hronične bolesti i gubitak.

U vrtlogu događaja koje ne možemo da kontrolišemo, nada nas usmerava na ono što možemo. Vraćajući osećaj delovanja, može doneti mir, svrhu i snagu.

Ovo nije samo prazna priča. Energija koju pruža nada bila je kamen temeljac društvenih pokreta širom sveta i kroz istoriju. Psiholozi su ispitivali decenije istraživanja kolektivne akcije, spremnosti ljudi da se zajedno bore za ciljeve u koje veruju. Jedna od snaga koja je najviše pokretala kolektivnu akciju bio je osećaj efikasnosti. Ljudi se bore kada zamisle da bi se borba mogla dobiti. Drugim rečima, kada osećaju nadu.

Prepoznavanje zajedničke humanosti

Jedan izvor efikasnosti - i nade - je saznanje da čak i kada su sistemi nepravedni i štetni, većina ljudi nije. Ali medijske kompanije cvetaju u gnevu, preplavljujući nas ekstremnim i zapaljivim prikazima "druge strane". Kada nekritički konzumiramo ove poruke, propuštamo ogromne delove zajedničkih osnova koje većina ljudi deli.

Podleganje cinizmu može izgledati kao melem na ranu, ali to je zamka – koja nas vodi dalje od rešenja koja su nam potrebna. Umesto toga, moramo prihvatiti naporan rad nade: prepoznavanje naše zajedničke humanosti, traženje zajedničkog jezika i izgradnju koalicije koja prevazilazi podele.

Ovo nije pusta želja; to je strategija, namera i neophodnost. Nada nije samo način razmišljanja - to je plan.

Komentari (0)