Kako da izbegnete "sindrom uljeza": Za uspeh u poslu (ne) treba vam mentalni sklop olimpijca

O povezanosti sportskog i poslovnog uspeha pisano je dosta. Tvrdi se da se veštine koje naučite u sportu lako prenose na radno mesto. O ovoj vezi je toliko toga napisano da je skoro dovedeno do besmisla. Isto tako, u današnjem poslovnom svetu se koristi masa sportskih klišea.  

Dominik Brod, domaćin podkasta Mentalni sklop olimpijca, intervjuisao je desetine olimpijaca i profesionalnih sportista. 

"Olimpijci i veoma uspešni sportisti su izuzetno sebični. I moraju da budu. Nedostaju im svadbe, sahrane, rođendani, praznici. Sve su uložili u postizanje vrhunskih rezultata u karijeri", ističe Brod.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Di-džejevi i šetači pasa među zanimanjima na listi za radne vize u Velikoj Britaniji

Di-džejevi, šetači pasa i pilates instruktori su zanimanja za koja strani radnici mogu da apliciraju za radne vize u Velikoj Britaniji, pokazalo je istraživanje stručnjaka sa Oksforda.

23:02Pre 432 d14.02.2025.

Autor

MAGAZIN

Istraživanje: Trećina radnika generacije Z prošle godine uzela bolovanje zbog stresa

Istraživanje je pokazalo da je trećina radnika generacije Z prošle godine je uzela bolovanje zbog stresa.

23:08Pre 458 d19.01.2025.

Autor

Skoro sve što je zaista vrhunsko dolazi sa određenom cenom. Biti najbolji na svetu u bilo čemu, ili zaraditi milione u svom poslu, ili postati izvršni direktor neke ogromne kompanije zahteva mnogo truda. Ali ono što Brod naglašava je upravo ono šta taj napor u stvari znači.

Ako vaš kolega na društvenim mrežama stavi objavu poput "Ništa vredno nije postignuto bez truda", sigurno ćete odobriti ovu objavu i složiti se s njom. Ali ako taj isti kolega napiše: "Jedini način da uspete u životu je da propustite prvi rođendan svog deteta, sahranu oca i venčanje najboljeg prijatelja", verovatno se nećete složiti.

Većina ljudi nije spremna da uloži trud koji je potreban da bi postigli zaista vrhunske rezultate u životu. Kao društvo, sviđa nam se ideja da se trudimo i dajemo sve od sebe, ali samo u okviru određenih parametara. Ne želimo da  ugrozimo svoje zdravlje, ne želimo da zapostavimo prijatelje, ne želimo da porodica trpi.

Foto: AP

Kada slavimo uspehe olimpijca, držeći njihovu medalju uz kolektivno navijanje nacije, ne vidimo žrtve koje su podneli na tom putu. Možda je to partner, iscrpljen samostalnom brigom o domaćinstvu, možda je to prijatelj, ili dete koje je videlo svog roditelja više na televiziji nego uživo u poslednja tri meseca.

To je ono što trud znači za mnoge olimpijce i elitne sportiste. Ne može se dati 110 odsto, ali je onih dodatnih deset odsto koje će sportista dati nešto što većina ljudi u društvu nije spremna da uradi. To je nešto na šta većina ljudi gleda sa visine i podsmeva se.

Sebično je propustiti rođendan svog deteta. Nenormalno je trenirati ili raditi nakon što ste dali maksimum. Nezamislivo je propustiti sahranu svog oca. Moguće, ali to je ono što je često potrebno.

Dominik Brod ističe da uspešni sportisti i osobe sa visokim postignućima u stvari često pate od "sindroma uljeza".

"Sindrom uljeza, takođe poznat kao sindrom varalice, prevaranta ili impostorizam, je psihološka pojava u kojoj pojedinac sumnja u svoje veštine, talente ili dostignuća i ima uporni unutrašnji strah da će biti razotkriven kao uljez", navodi se u objašnjenju.

Mnogi od ovih ljudi stavljaju sav stres i opterećenje na sebe. Oni se plaše da podele opterećenje. Oni se plaše da prihvate pohvale. Oni se bore da prihvate činjenicu da ako su naporno radili na nečemu, da je uspeh posledica njihovog rada, a ne samo sreća. Zbog toga vidimo mnogo sujeverja u sportu.

U istinski uspešnoj osobi postoji nepokolebljiv nemir. Često nikada nisu zadovoljni onim što su postigli. Na mnogo načina, ovo je neophodan preduslov da se na prvom mestu bude sjajan. Da je Jusein Bolt bio srećan što je osvojio samo školski atletski trofej, ne bi postao najveći sprinter u istoriji čovečanstva.

Da se ​​Ilon Mask povukao u vilu i jahtu sa nekoliko miliona koje je zaradio, ne bi bio najbogatiji čovek na svetu. Istorijske knjige su pune ljudi koji nisu bili zadovoljni sa "dovoljno", ali su želeli više.

Foto: Pixabay

I, kao što Brod napominje, ovo se često može preliti u "štetni" oblik "sindroma uljeza".

"Sindrom uljeza" je vrsta internalizovane potrebe da se stalno bude više. U elitnim sportovima i na događajima kao što su Olimpijske igre, ova potreba da budete ili dobijete više često može dovesti do slave i uspeha. Ciljevi su eksterni. Odredište je vidljivo.

Ali kada skinete dres i obučete odelo, ta potreba je usmerena ka unutra. Bez obzira koliko priznanja ili unapređenja dobijete, nikada se ne osećate sigurnim. Uvek osećate potrebu da opravdate svoju titulu ili da dokažete svoju poziciju u kancelariji.

Ako nekoga kome uvek treba pobeda stavite u igru koja se ne može dobiti, iskrvariće. Na radnom mestu postoje prekretnice i postignuća. Ali uvek ima više novca za zaradu. Uvek postoji više posla koji možete da uradite. Ako se trkate kao hrčak na točku, na kraju ćete izgubiti.

Kada se divimo određenim sportistima ili uspešnim članovima društva, mi se divimo određenim vrlinama koje oni oličavaju. Olimpijske igre predstavljaju vrline odlučnosti, izdržljivosti, hrabrosti i poštovanja.

Inovator ili preduzetnik predstavlja hrabrost, kreativnost, energiju i viziju. Ali prema Aristotelu, svaka vrlina se može pretvoriti u porok kada je odvedete predaleko ili je izvadite iz konteksta.

Za Aristotela, vrlina (arete) je veština (hekis) vođena praktičnom mudrošću (pronesis). Heroj je neko ko ima sposobnost da se bori protiv dostojnog neprijatelja, a ne sposobnost da se bori protiv nevine žrtve.

Postoje određene vrline koje olimpijci poseduju jer postoje u okviru olimpijske paradigme.

"Uvek daj sve od sebe" može biti vrlina tokom treninga, ali nije ako se igrate rvanja sa petogodišnjakom.

Isto tako, kao što Brod pominje, "progurati se" je neophodno kada pokušavate da postignete svoje najbolje vreme, ali nije kada je u pitanju vaše mentalno zdravlje. Nekim stvarima se treba pozabaviti. Ponekad morate napraviti kompromis. Morate znati (pronesis) kada da primenite svoju veštinu (heksis).

Da li bi elitni sportisti bili efikasni izvršni direktori? Ako verujemo Aristotelu, svodi se na to koliko su mudri. Oni će bez sumnje imati veštine, sposobnosti i odlučnost neophodne za to.

Ali biće im potrebna pronesis da znaju kada i kako da primene te veštine? A, poteškoća sa pronesisom je u tome što je zaista naučite samo „na poslu“.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)