Foto: Tanjug/AP/Charles Rex ArbogastKamala Haris i Donald Tramp (kombinacija fotografija)
"Mrzim Tejlor Svift", napisao je Donald Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social nakon što je kantautorka i megazvezda među mladima podržala Kamalu Haris za predsednicu.
Ako će mrzeti svaku poznatu ličnost koja je podržala potpredsednicu Haris, Tramp u ovoj kampanji neće imati vremena ni za šta drugo. Dugačak je spisak selebritija, ali i pripadnika američke političke, ekonomske i društvene elite, koji su stali uz Trampovu protivkandidatkinju. Ipak, stvari nisu tako crno-bele.
Prednost u vidu podrške poznatih i uticajnih ljudi može se posle izbora pretvoriti u teško breme. Kao što je pokazao primer Hilari Klinton, ako kandidat omaši i pored svih velikih imena koja su stajala iza njega, na gubitku su i taj kandidat, i njegova stranka i država.
Džordž Kluni, Opra Vinfri, Barbara Strajsend, Džejmi Li Kertis, Robert de Niro, Sintija Nikson i Bili Ajliš samo su neka od imena u industriji filma i muzike koji su pozvali svoje obožavaoce da glasaju za Trampovu rivalku, prenosi Veniti fer.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp upozorio je glasače na “razornu ekonomsku politiku” potpredsednice Kamale Haris ukoliko pobedi na predsedničkim izborima 5. novembra.
Kandidat republikanaca na predsedničkim izborima Donald Tramp, nakon poziva CNN i demokratskog kandidata Kamale Haris, izjavio je da je "prekasno" za još jednu debatu, jer su Amerikanci počeli da glasaju na izborima 2024.
Javno su je podržali i bivši demokratski predsednici Džimi Karter, Bil Klinton i Barak Obama. Da bi Kamala Haris bila bolji šef Bele kuće od Donalda Trampa, veruje i većina najvažnijih medija.
U ovom trendu nema ništa čudno. Holivud je poznat po ljubavi prema liberalima. Mejnstrim mediji su po pravilu naklonjeni demokratama, a ako bivši predsednici iz redova ove stranke ne podupru kandidatkinju te iste stranke, ko će?
Neobično je što je Kamala Haris pokupila simpatije i u suprotstavljenom taboru – među republikancima. Bivši potpredsednik Dik Čejni i njegova kćerka, nekadašnja kongresmenka Liz Čejni, podržali su potpredsednicu.
Pridružila su im se i zvučna imena iz ranijih konzervativnih administracija, među njima i Džon Negroponti, direktor tajnih službi u vladi Džordža Buša Mlađeg, i Robert Zelik, zamenik državnog sekretara u Bušovoj eri. Osim njih, još oko sto nekadašnjih republikanskih funkcionera u sektoru bezbednosti potpisalo je pismo podrške Kamali Haris.
Čak su i pojedini republikanci iz Trampove vlade prešli u tim Kamale. Takav je slučaj sa Stefani Grišam i Entonijem Skaramučijem, koji su bili zaduženi za komunikacije Trampove Bele kuće.
Šta ako Haris izgubi?
Kamalu Haris podržavaju mediji, političari i slavni – oni koji bi mogli da utiču na birače, što je nesumnjiva prednost. Potpredsednica je korak ispred Trampa i po tome što je, prenosi Forbs sakupila dvostruko više novca za kampanju. I sve je to divno ako pobedi. Ali, ako izgubi…
Kako bi potpredsednica Haris objasnila poraz kad je imala podršku gotovo svih koji nešto znače u Americi i kad je njen izborni štab potrošio dvaput više para od konkurencije?
U sličnoj situaciji bila je 2016. njena stranačka koleginica Hilari Klinton. Kako je nekadašnja državna sekretarka izgubila od Trampa iako je iza sebe imala medije, Holivud, vašingtonsku političku elitu i Volstrit?
Da ne bi odgovorili na to pitanje, njeni liberali su posegli za optužbama koje su ostavile duboke ožiljke na američkoj politici: Putin je izabrao Trampa, Tramp i Moskva su šurovali u kampanji, Vikiliks je objavio kompromitujuće podatke o Hilari po nalogu ruske tajne službe…
Koliko je to visokoparnih reči da bi se prikrila jednostavna istina – Hilari Klinton je bila loš kandidat i zato nije postala predsednica.
Odbrana Hilari Klinton pretvorila se u neozbiljan politički život u Vašingtonu. Umesto debatom o ekonomiji ili socijalnoj pomoći, Kongres se zanimao specijalnim istragama i impičmentima protiv Trampa. Trampu su bile vezane ruke u odnosima s Rusijom. Nije uspeo da popravi odnose s Moskvom da ga demokrate, sve braneći Hilari Klinton, ne bi optužile za izdaju zemlje (za šta su ga ipak optuživale).
Demokrate su naudile i sebi. Njihova opsednutost Trampom sprečila ih je da sastave ozbiljan program. I na ove izbore stigli su nespremni. Napadaju Trampovu ličnost, umesto njegovu politiku.
Ako Tramp pobedi u novembru, Demokratska stranka biće na još većem iskušenju da ne svodi politiku na "Putin nam je izabrao predsednika", dok će Kamala Haris nositi još teži krst od Hilari Klinton.
Ona bi izgubila od "još goreg Trampa", onog koji je u međuvremenu dvaput impičovan, osuđen za krivično delo, suočen i s drugim sudskim procesima i zatvorskom kaznom.
Ninela Radičević, majka Ane Božović, učenice petog razreda koja je ubijena u masovnoj pucnjavi u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, poslaće molbu Ministarstvu pravde kako bi u javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika bila uključena i tema o snižavanju granice krivične odgovornosti.
Severni pol se pomera i to 50 kilometara godišnje, što je zvanično potvrdila i Evropska svemirska agencija. Jedna jedina studija koju je uradio privatni istraživač Adrian Kerton iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da su klimatske promene u direktnoj korelaciji sa pomeranjem Severnog pola.
Kandidat republikanaca Donald Tramp pobedio je na predsedničkim izborima u SAD, pokazuju trenutne projekcije rezultata, a sada ima 295 elektorskih glasova. On je ranije već proglasio pobedu.
Reprezentativni sindikati prosvetnih radnika saopštili su da nije postignut dogovor sa predstavnicima Vlade Srbije i da će u sredu u 12 časova protestovati ispred Skupštine Srbije, dok škole i predškolske ustanove neće raditi.
U glavnom gradu Gruzije Tbilisiju počeo je novi protest opozicije, koji se održava kod parlamenta, a snage bezbednosti su već povučene unutar zgrade, javila je agencija RIA Novosti.
Predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol proglasio je stanje neposredne ratne opasnosti kako bi se iskorenile "prosevernokorejske snage" i održao ustavni poredak, prenela je agencija Jonhap. Vojska je saopštila da obustavlja sve aktivnosti parlamenta, ali su poslanici ipak blokirali odluku predsednika.
Više od 30 ljudi stradalo je u poplavama izazvanim proteklih dana monsunskim kišama u Maleziji i južnom Tajlandu, saopštili su zvaničnici. Obe zemlje istovremeno pripremaju skloništa i planove za evakuaciju u očekivanju novih padavina koje su predvideli meteorolozi.
Vlasti Belgije, Kolumbije i Španije su uz podršku Evropola otkrile veliki lanac trgovine kokainom iz Kolumbije do tržišta zemalja EU, a tom prilikom uhapšene su 32 osobe i zaplenjeno je 5,8 tona kokaina.
Izabrani američki predsednik Donald Tramp objavio je da će u subotu prisustvovati otvaranju obnovljene katedrale Notr-Dam u Parizu, što će biti njegovo prvo putovanje u inostranstvo nakon pobede na novembarskim izborima, javlja Rojters.
Američki predsednik Džo Bajden odlučio je da pomiluje svog sina Hantera nakon što je više puta poručivao da to neće uraditi. Hanteru Bajdenu je ovog meseca trebalo da bude izrečena kazna u dva slučaja, za posedovanje oružja dok je bio pod uticajem narkotika i za utaju poreza.
Palestinska vlast i Hamas potpisali su dokument kojim su se složili da formiraju zajednički komitet koji će upravljati posleratnim Pojasom Gaze, navedeno je u izveštaju, objavio je portal Al-Arabi Al-Džaded.
U Tbilisiju je peti dan zaredom organizovan protest zbog odluke premijera Iraklija Kobahidzea da do kraja 2028. godine suspenduje pregovore o priključenju Evropskoj uniji, a policija je potisnula demonstrante sa trga ispred parlamenta.
Komentari (0)