(VIDEO) Novinarka iz Atine o požarima: Grčka još u stanju pripravnosti, ali vremenski uslovi idu na ruku vatrogascima

Nakon nekoliko dana borbe sa vatrenom stihijom, Grčka pokušava da uhvati predah. Dok su prizori plamena koji proždire šume i preti naseljima postali gotovo svakodnevica tokom letnjih meseci, ove godine opasnost je bila naročito velika.

Prema rečima novinarke koja živi u Grčkoj, najveći požari izbili su u okolini Atine, na Kritu, Eviji i ostrvu Kitira, a evakuacije su sprovedene u više sela. Eksplozije su se čule i u fabrici zapaljivih materijala u selu Drosopigi, nadomak glavnog grada.

Foto: Tanjug/AP Photo/Yorgos Karahalis

Uprkos tome, situacija se trenutno stabilizuje.

"Juče je gašeno 50 požara, ali Grčka je još u stanju pripravnosti. Ipak, čini se da klimatski uslovi idu na ruku vatrogascima – temperatura je pala sa 45 na 36–38 stepeni, a vetar je slabiji", navodi Stamenić.

Omiljena srpska letovališta bezbedna

Letovališta koja su omiljena među turistima, poput Kasandre, Sitonije i opštine Aristoteles, za sada su pošteđena većih katastrofa.

"Na Halkidikiju nije bilo ozbiljnijih posledica jer su unapred uvedena ograničenja kretanja. Nije bilo žrtava, niti je vatra stigla do naseljenih mesta. Preventiva je ključ", istakla je Stamenić.

Nakon velikog požara iz 2017. godine, u kome je stradalo 105 ljudi, Grčka je značajno uložila u modernizaciju svojih vatrogasnih kapaciteta.

"Vlada Kirjakosa Micotakisa je iz evropskih fondova obezbedila 2,1 milijardu evra za modernizaciju. Kupljeno je više desetina vatrogasnih vozila, uveden je sistem brzog reagovanja uz pomoć preko 80 dronova i formiran je centar za praćenje potencijalnih požara. Uveden je i krizni broj 112, koji se pokazao ključnim za brzu evakuaciju stanovništva", objašnjava Stamenić.

Foto: Tanjug/AP Photo/Yorgos Karahalis

U gašenju požara učestvuje oko 18.000 profesionalnih vatrogasaca i dodatnih 10.000 dobrovoljaca, kao i pomoć iz drugih evropskih zemalja. Grčka je, u okviru mehanizma EU za civilnu zaštitu, dobila podršku iz Češke i Italije, uključujući specijalizovane avione i helikoptere.

"Čine se koraci, ali za potpuni sistemski kapacitet još je potrebno vreme - deo opreme se tek očekuje", dodaje sagovornica emisije.

Poseban izazov je i što se požari dešavaju u blizini gustih urbanih sredina.

"Ono što dodatno uliva strah jeste blizina požara Atini. Iako se plamen zaustavio, oprez ostaje, jer je vatra pretila i stambenim zonama. Posle svega što se dogodilo 2017. godine, svaki dim u blizini glavnog grada izaziva zebnju", navodi Stamenić.

Požari širom Evrope

Dok se Grčka bori s vatrenim stihijama, slična situacija beleži se i širom Mediterana. U Turskoj je, prema navodima predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, mobilisano preko 132.000 volontera, 25.000 radnika, stotine helikoptera i aviona u borbi protiv požara.

U Španiji, Albaniji i Makedoniji vatra je zahvatila šumska područja, a temperature iznad 40 stepeni dodatno otežavaju gašenje.

U Crnoj Gori gore Luštica, Lovćen, Čemovsko polje, ali i delovi Pive i Durmitora. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović zatražio je međunarodnu pomoć Evropske unije, dok su pojedini granični prelazi i putevi u regionu zatvoreni zbog opasnosti od širenja požara.

Razgovor sa Jasminom Stamenić pogledajte u videu: 

Komentari (0)