(VIDEO) U vojnim bazama su sklopljeni brojni međunarodni ugovori: Da li Enkoridž ulazi u istoriju

To je baza vazduhoplovnih snaga i kopnene vojske u blizini Enkoridža, najvećeg grada savezne države Aljaske. 

Odatle su se, tokom Hladnog rata, pratile i odvraćale vojne aktivnosti i moguće nuklearne napade Sovjetskog saveza. Ona je tokom Hladnog rata stekla naziv "Najbolji pokrivač Severne Amerike"

Tramp bi sa Putinom trebalo da razgovara o sporazumu za okončanje rata u Ukrajini, koji traje od februara 2022. godine. Lideri nekoliko zemalja Evropske unije i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski imali su onlajn sastanak s Trampom, pošto oni nisu pozvani na samit na Aljasci.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

Tramp pred susret sa Putinom: Nešto će proisteći iz toga

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je novinarima pred ukrcavanje na let za Aljasku da očekuje konkretne rezultate od predstojećeg sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je zakazan za večeras u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson na Aljasci.

14:59Pre 42 d15.08.2025.

Autor

SVET

Makron i Zelenski sastaće se posle samita Trampa i Putina na Aljasci

Francuski predsednik Emanuel Makron i ukrajinski lider Volodimir Zelenski dogovorili su se u telefonskom razgovoru da se sastanu posle samita predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci.

15:26Pre 42 d15.08.2025.

Autor

SVET

Zašto je baza Elmendorf-Ričardson mesto susreta Trampa i Putina: Služila za odbranu od Sovjeta, sada ugošćava Ruse

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i ruski predsednik Donald Tramp sastaju se u vojnoj bazi na Aljasci koja je bila strateški važna u vreme Hladnog rata. Istorija baze Elmendorf-Ričardson u blizini Enkori­dža, najvećeg grada savezne države Aljaske, započela je 1940. godine.

09:32Pre 42 d15.08.2025.

Autor

Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da je "razgovor bio konstruktivan", a predsednik Francuske Emanuel Makron je potvrdio da Tramp želi da s Putinom postigne dogovor o prekidu vatre u Ukrajini.

Podsećanja radi, u drugoj vojnoj bazi "Rajt Peterson" u Ohaju, potpisan je i Dejtonski mirovni sporazum, koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević i kojim je zvanično okončan troipogodišnji rat u BiH.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS, uz međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv načun.

Foto: Tanjug/AP/Pablo Martinez Monsivais

Sukob između izraelske vojske i Hamasa, koji je 7. oktobra započeo iznenadni napad, predstavlja poslednji u nizu konflikata i ratovanja koje između Izraelaca i Palestinaca traje već sedam decenija i preti da se proširi i destabilizuje ceo Bliski istok.

Jedan od pokušaja mirenja ranijih sukoba bio je na samitu u Kemp Dejvidu 2000. predsednik Bil Klinton, izraelski premijer Ehud Barak i Arafat ali nisu uspeli da postignu konačni mirovni sporazum.

Samit je završen bez dogovora, uglavnom zbog nepomirljivih razlika između Izraelaca i Palestinaca oko statusa Jerusalima.

Rusija i Ukrajina javile su da su razmenile po 84 ratna zatvorenika uoči samita. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je razmenu, ukazujući da je obuhvatila vojnike i civile.

Prema Zelenskom, Ujedinjeni Arapski Emirati odigrali su ulogu posredovanja u toj razmeni, kao i u sličnim operacijama u prošlosti.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)