Gde se susreću država i tehnologija

Nazvana Diella, što na albanskom znači Sunce, ova onlajn usluga bazirana na modelu veštačke inteligencije (AI) trebalo bi da bude jedan od koraka u borbi protiv korupcije, naročito one unutar državnog sistema i tamošnjih institucija.

Usluga Diella, zapravo, funkcioniše unutar mnogo većeg sistema nazvanog e-Albanija putem kojeg građani mogu da pristupaju širokom spektru državnih usluga unutar brojnih institucija, te da se obrate diplomatskim i konzularnim predstavništvima kada su u inostranstvu, a iza celog projekta stoji tamošnja Nacionalna agencija za informatičko društvo (AKSHI).

Velika međunarodna pompa oko projekta Diella je postala toliko velika da je on već dobio i svoju Wikipedia stranicu, a praktično da ne postoji veći svetski tehnološki medij koji nije preneo ovu vest.

Deo priče je i sam način na koji je premijer Edi Rama, koji je sada u svom četvrtom mandatu, predstavio prvog ministra u svetu baziranog na veštačkoj inteligenciji, koji će, po njegovim rečima, upravljati dodelom svih javnih tendera.

"Ovo će pomoći da Albanija bude prva zemlja gde su javni tenderi sto odsto oslobođeni bilo kakvog uticaja korupcije", rekao je Rama.

Analitičari smatraju da je ovo još jedan korak u reformama na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a zvanična Tirana se nada ulasku do 2030. Ipak, iako pompezno najavljena, čini se da je Diella u suštini tzv. RTAL AI model, tj. model veštačke inteligencije koji u realnom vremenu može da prati protok podataka kroz neki sistem, poput pomenutih konkursa i informacija o tenderima.

Od Vašingtona do Balkana

Srbija još od 2010. godine ima svoj portal eUprava, koji je 2020. doživeo značajan redizajn i unapređenje mogućnosti. Prema sajtu Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, eUprava ima gotovo 2,5 miliona korisnika, kojima je dostupno više stotina elektronskih usluga, po čemu je ona među najviše korišćenim uslugama ovog tipa u poređenju sa ukupnim brojem građana.

Registracijom na portalu se postaje eGrađanin i sa jednog mesta se mogu koristiti sve usluge, a ceo sistem je prilagođen i korišćenju na mobilnim uređajima i smartfonima.

Iako se često misli da su velike zapadne zemlje "miljama daleko" ispred Balkana kada su digitalne usluge države i državnih agencija u pitanju, to u praksi nije slučaj. Tako je sistem u SAD baziran na stotinama različitih federalnih, državnih, okružnih i gradskih baza podataka, koje često nisu kompatibilne međusobno.

Veliki problem je i nedostatak finansiranja na lokalnom nivou, te neke lokalne uprave u malim gradovima još uvek koriste stare Windows XP i Windows 7 kompjutere, za koje je njihov proizvođač Microsoft ukinuo podršku još pre jedne decenije.

Foto: Envato

Ovo se ne odnosi samo na manje državne agencije - Pentagon je do pre dve godine koristio stare kompjutere za nadgledanje balističkih raketa, koji su koristili prastare flopi-diskove.

I Federalna administracija za avio saobraćaj (FAA) trenutno unapređuje svoje ključne sisteme za nadzor letova, budući da su mnoge vazdušne kontrole koristile potpuno zastareli Windows 95 operativni sistem, star 30 godina, za koji je podrška istekla još krajem 2000 godine. Baš poput Pentagona, i tornjevi za kontrolu letova su do skoro takođe koristili stare flopi-diskove za skladištenje podataka.

Sa druge strane, zvanični Brisel i većina zemalja članica EU se već godinama kreću ka Open source rešenjima, softveru otvorenog koda, koji nije pod kontrolom (najvećim delom) velikih tehnoloških giganata.

Iako to još uvek nije zvanični propis, velika je verovatnoća da će većina kompjuterskih sistema EU uskoro biti zasnovano na nekoj od verzija Linux operativnog sistema, koji se danas najčešće koristi ispod haube za pokretanje velikih servera, sistema za skladištenje podataka, te super-kompjutera za istraživanja.

Evropska komisija stroga prema tehnološkim gigantima

U evropskoj tehnološkoj zajednici se dosta nade polaže i u projekat EU OS, operativni sistem zasnovan na popularnom Fedora Linux okruženju, koje je prilagođeno i početnicima, te osobama koje imaju samo osnovna kompjuterska znanja. Sistem bi trebalo da sadrži i Free IPA softver za sigurnosnu autentifikaciju korisnika u državnim agencijama i institucijama EU.

Inače, zvanični Brisel već godinama nije u najboljim odnosima sa tehnološkim gigantima iz Silikonske doline, zbog njihovih poslovnih praksi koje su u suprotnosti sa tržišnim odredbama EU, kao i prilično strogim setom propisa GDPR o zaštiti privatnosti na internetu.

Početkom septembra, Evropska komisija je izrekla rekordno visoku kaznu američkom gigantu Google od čak 2,95 milijardi evra, što je skoro 3,5 milijardi dolara, zbog kršenja anti-monopolskih propisa u oblasti onlajn oglasa i reklama. Slično se desilo i drugom američkom gigantu, kompaniji Amazon, koji je kažnjen sa 812 miliona dolara još 2021, što je potvrđeno ove godine, od strane agencije CNPD u Luksemburgu zbog kršenja već pomenutog GDPR.

Microsoft je početkom ovog meseca izbegao kaznu Evropske Komisije tako što je smanjio cene svojih Office softverskih paketa, u kojima sada nema Teams aplikacije, za koju je utvrđeno da ima nefer poziciju na tržištu.

Ranije ove godine, EU je takođe kaznila i kompaniju Apple sa 500, a Facebook sa 200 miliona dolara zbog kršenja DMA (Digital Markets Act) seta propisa o konkurentnosti na tehnološkom tržištu.

Komentari (0)