Iako se najčešće u svetskim medijima o velikim hakerskim napadima govori samo kroz prizmu tehnoloških vesti, u stvarnosti hakerski napadi mogu biti usmereni na bilo koju kompaniju, državnu instituciju, pa čak i na servise za filmove ili video igre.
Hakerski napadi su odavno postali i relativno česti i u političkim kampanjama - izborni tim francuskog predsednika Emanuela Macrona je još u svojoj prvoj kampanji, u maju 2017. godine, pretrpeo veliki hakerski napad i krađu podataka. Francuske vlasti su tada optužile rusku hakersku grupu Dancing Bear, za koju SAD tvrde da je zapravo deo ruske obaveštajne službe GRU, za ove napade.
Američka agencija FBI i Ministarstvo pravde već više od pet godina imaju otvorenu poternicu za šestoricom ruskih državljana za koje se veruje da su šefovi "Medveda koji igra" (eng. Dancing bear).
Globalna politika i hakerski napadi
Ovakve grupe Vašington naziva APT (Active Persistent Threat) - aktivnim opasnim hakerskim grupama, a mediji ih jednostavno nazivaju "hakerima sa podrškom država". U ovom kontekstu se najčešće pominju ruske, te severno-korejske hakerske grupe, ali sve češće i kineske grupe.
Već pomenuti "Razigrani medved" među stručnjacima za sajber bezbednost ima na desetine imena, poput Nobelium, Stellar Particle, Dark Halo i APT29. Iz dosadašnjih aktivnosti jasno je i da pripadnici ove grupe (ili nekoliko grupa) sasvim sigurno ne funkcionišu kao jedan "zvanični" tim, već je najverovatnije reč o stručnjacima za kompjutersku bezbednost zapošljenim u državnim službama.
FBI već godinama ima i poternicu za Vladimirom Detistovim, za koga se navodi da je najverovatnije šef grupe Cozy Bear.
Iako se internet najčešće posmatra kao savremeni način globalne komunikacije, kako poslovne, tako i privatne, često se zaboravlja da su na internetu bazirane brojne kompanije i usluge, u kojima širom sveta radi preko dvesta miliona ljudi.
Nedavno je pravu buru u globalnim tehnološkim krugovima izazvala vest da je američka kompanija Cloudflare, jedna od najvećih sigurnosnih kompanija na internetu, blokirala veliki hakerski napad od čak 22.2 tera-bita u sekundi (Tbps).
Poslednju deceniju sajber bezbednost - pojam koji danas obuhvata ne samo bezbednost na internetu i ličnih podataka korisnika, već i sigurnost industrije, trgovine, državnih institucija i zdravstva, postao je i česta tema u najvišim međunarodnim odnosima kako velikih sila, tako i manjih zemalja.
Pored ruskih APT grupa, američke vlasti godinama traže i pripadnike grupe Lazarus za koju se veruje da je najveća i najbolje organizovana hakerska grupa u Severnoj Koreji, te da radi pod direktnim nalozima Pjongjanga. Neki od severnokorejskih disidenata su tokom godina otkrili da se zapravo ova grupa naziva Biro 121, te da im je glavni zadatak krađa digitalnih finansijskih informacija i kriptovaluta kojima se kasnije finansira sam režim u Severnoj Koreji.
Postoji i međunarodna poternica za Park Jin Hyokom, za kojeg FBI veruje da je jedan od ili pak glavni programer koji je odgovoran za kreiranje brojnih sajber alata i malware virusa koje koriste hakeri iz grupe Lazarus. Prvi dokazi o globalnim aktivnostima ove grupe su pronađeni 2016, kada su stručnjaci više kompanija za sajber bezbednost otkrili da određeni "uspavani" delovi kompjuterskog koda na internetu koriste veoma redak oblik kompjuterskog šifrovanja (PC-1), koji se uglavnom koristi za šifrovanje digitalnih knjiga, ali ne i softvera.
Ispostavilo se da iza ovog kompjuterskog koda stoji zapravo Lazarus. Početkom ove godine, izvršen je veliki hakerski napad na berzu za kriptovalute Bybit, a FBI smatra da iza toga upravo stoje hakeri iz Severne Koreje. Ukradeno je skoro 1,5 milijardi dolara u različitim kriptovalutama, a stručnjaci smatraju i da je do sada oko 300 miliona dolara prebačeno u druge valute. Ovo se smatra najvećom krađom kriptovaluta do sada, kao i jednom od najvećih krađa u finansijskom sektoru uopšte.
Tehnološki gigant Google je pre nedelju dana upozorio i na pojavu čitave nove "porodice kompjuterskih virusa", pod imenom Brisckstorm. Smatra se da iza nje stoji kineska hakerska grupa UNC 5221, za koju se veruje da je samo deo mnogo veće hakerske grupe pod kontrolom Pekinga.
Brickstorm je veoma napredan malware virus sa nekoliko podvarijanti i baziran je na potpunoj novoj strategiji širenja, putem tzv. SaaS softvera (softver-kao-usluga). U praksi se ovaj virus širi unutar velikih korporacija i institucija pomoću novih nadogradnji postojećih softverskih paketa.
Foto: Envato
Ovo stručnjake navodi na zaključak da nije u pitanju samo napad na kompjuterske sisteme i mreže, već i tzv. infostealer kampanja, koja se sprovodi mesecima, pa čak i godinama, i čiji je cilj najverovatnije krađa novih tehnologija, softvera i podataka o samim kompanijama, kako bi se dobila prednost na globalnom tržištu.
I drugi gigant, Microsoft, je početkom godine upozorio na sličan hakerski napad, koji koristi "lanac unapređenja" unutar velikih softverskih sistema. Hakerska grupa koju Microsoft naziva Svileni tajfun (Silk Typhoon) pomoću naprednih tehnika može da dođe i do API digitalnih ključeva koje kompanije koriste za sigurnosnu identifikaciju, te da na taj način dođu da najnovijih verzija osetljivog (i veoma skupog) softvera, koji najčešće nije ni dostupan široj javnosti.
Takođe, i UNC 5221 i Silk Typhoon su demonstrirale mogućnosti korišćenja tzv. sprej napada, kada se koristi softver sa elementima veštačke inteligencije, koji pokušava da pogodi lozinke za kompjutere ili čitave mreže, korišćenjem najčešće korišćenih termina i reči u engleskom jeziku.
Tokom godina su istraživači došli do zaključka da čak i velike softverske kompanije ne koriste više od 14 do 15 hiljada reči za šifre, te brojeve od 0 do 9. Ovo se u praksi naziva Sistem 8-4 - lozinka od najmanje osam karaktera, gde je jedno slovo veliko, uz korišćenje najmanje jednog broja i jednog specijalnog karaktera.
Iako se godinama ovo smatralo dovoljno dobrim, jer je čak i standardnim super-kompjuterima potrebno 2^39 godina (dva sa trideset devet nula) da razbiju složene šifre sa AES-256 šifrovanjem, nova generacija procesora koji imaju NPU (neuralnu jedinicu, čip koji simulira ljudsko razmišljanje) i modeli veštačke inteligencije mogu da razbiju ovakve šifre za samo nekoliko dana.
Newsmax se bavi temama, a ne pukim prenošenjem informacija. Informišemo, ali želimo i da objasnimo, analiziramo, istražimo. Osvrnućemo se na izazove i prilike s kojima se suočavamo, analizirajući kako se aktuelna dešavanja reflektuju na naš svakodnevni život. Kroz razgovore sa stručnjacima i akterima iz različitih oblasti, pružićemo dublji uvid u važne teme koje se tiču politike, ekonomije, obrazovanja i društvene pravde. Pridružite nam se u ovoj analizi i saznajte više o pitanjima koja su važna za sve nas.
vesti
01:30
STAV NEDELJE
Kada će Savet REM-a konačno biti kompletiran? Kako se država bori protiv lažnih vesti i manipulacija? Da li smo spremni za sajber napade? Kada u Srbiju stiže 5G mreža? Gost “Stava nedelje” ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina
specijal
02:00
PORTAL (R)
"Portal" - emisija koja vas uvodi u planetarna zbivanja. Ne propustite analize, intervjue i događaje koji oblikuju tok istorije. "Portal" je vaš prolaz u svet.
specijal
02:30
TRAŽIM REČ (R)
Šta će biti posledica dečje traume, ako se ne prepozna na vreme? Da li „tiha deca“ nose najteže traume? Koliko zakon štiti žrtvu i sprečava ponovno preživljavanje traume? Koje rečenice odraslih najčešće nesvesno produbljuju traumu deteta? Za emisiju „Tražim reč“ govore psihoterapeut Snežana Andjelić, advokatica Aleksandra Milošević, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, Jelena Pavićević autor platforme „Snažno kroz razvod“, Dragan Gračanin Centar za integraciju Roma, Milena Kostić autorka platforme „Mama iz magareće klupe“ i Milica Mitrović iz institucije SOS Dečija sela.
specijal
04:00
SINTEZA (R)
Lako je postaviti pitanje, umeće je dobiti pravi odgovor. Sinteza - ozbiljna priča!
Danas postoji izobilje igračaka. Od plišanih i drvenih do plastičnih i metalnih i onih od kombinovanih materijala. Tehnologija je donela i elektronske igračke, koje umeju da budu zanimljive mališanima, ali postoji jedna lepa tradicija u proizvodnji igračaka koja nikada neće prestati da postoji – i to su ručno štrikane igračke. Danas gledamo kako to radi jedna kreativna žena, koja se odvažila da od hobija napravi pravi mali biznis. Potom se selimo u poslastičarske vode i gledamo kako nastaju korneti, i to ručno pravljeni, punijeg ukusa i čvršće strukture. Ovaj proces je zanimljiv jer nas vodi u onaj deo poslastičarnice koji ne vidimo kao mušterije, i prikazuje koliko je veštine potrebno za samo jednu porciju sladoleda u kornetu. Za kraj na zanimljiv način mešamo tehnologiju, muziku i ljubav prema istočnjačkim motivima. Pratimo proces kako nastaju zanimljivi artefakti od lesonita, koji sa sobom nose mudrosti i estetiku Indije i budizma, ali prilagođeni u ukrase za svačiji dom.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, policija je uhapsila S. R. iz Čačka, zbog sumnje da je kao socijalni radnik Centra za socijalni rad Čačak sa računa korisnika socijalne pomoći podigla više od pet miliona dinara.
U ekskluzivnom intervjuu za Newsmax Balkans, poslanica u ukrajinskom parlamentu i liderka opozicione stranke Holos, Kira Rudik, otvoreno je govorila o izazovima pred kojima stoji Ukrajina usred pregovora o mirovnom planu posredovanom od strane administracije predsednika Donalda Trampa.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je zatvaranje vazdušnog prostora iznad i oko Venecuele, dok SAD pojačavaju pritisak na predsednika Nikolasa Madura zbog optužbi za umešanost u šverc droge ka Sjedinjenim Državama.
Papa Lav XIV, koji boravi u prvoj poseti Turskoj, prevodio je misu u Istanbulu i pozvao vernike da tokom predbožićnog Adventa odvoje vreme za razmišljanje o trima vezama jedinstva koje su svi ljudi pozvani da grade - unutar zajednice, u ekumenskim odnosima i sa pripadnicima različitih vera.
Eksploziju u stanu u višespratnici u Novosibirsku izazvala je limenka insekticida koja se zagrejala na šporetu nakon što ga je pas uključio, saopštilo je regionalno Ministarstvo za vanredne situacije.
Administracija Trampa posredovala je u pregovorima o planu za mir, ciljajući na okončanje ruske invazije u Ukrajini koja traje skoro četiri godine. Kijev je privremeno pristao, ali europski dužnosnici brinu se zbog teritorijalnog integriteta i NATO ambicija Ukrajine.
Hiljade demonstranata okupile su se u zapadnonemačkom gradu Gisenu zbog osnivanja nove omladinske grupe desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), a policija je u jednom trenutku upotrebila vodene topove.
U blizini Božićnog vašara u Strazburu pronađeno je vatreno oružje, nakon čega je otvorena istraga, potvrdila je javna tužiteljka u tom gradu Klaris Taron.
Više od 150 gostiju hotela u Eskišehiru, u zapadnoj Turskoj, evakuisano je nakon što je požar izbio u kuhinji restorana u istoj zgradi, objavio je list Sabah.
Komentari (0)