Digitalni podaci su novo zlato

Takođe, internet je u velikoj meri postao i glavni kanal za brojne svetske i lokalne medije, televizijske i filmske studije, te muzičke izdavačke kuće.

Gotovo tri četvrtine najvećih svetskih kompanija su danas iz tehnološkog sektora, ili koriste brojne digitalne tehnologije za obavljanje svojih delatnosti.

Takođe, dovoljno je pogledati i listu najbogatijih ljudi sveta - ogroman broj milijardera već decenijama dolazi iz tehnološkog sveta, hardverskih i softverskih kompanija.

U poslednjih deset godina svedoci smo i pojave takozvanih "kripto milijardera", biznismena koji su svoje bogatstvo stekli putem kripto-valuta kao što su Bitcoin ili Ethereum.

Da li su naši podaci zaista naši?

Stručnjaci i analitičari takođe smatraju da sam internet kao globalna mreža sastavljena od ličnih kompjutera i smartfona do velikih globalnih super-kompjutera i data centara praktično ima nemerljivu vrednost, ali da se, pak, može izmeriti njegov doprinos globalnoj ekonomiji, koji se kreće od 7,7 do 15 triliona (hiljada milijardi) dolara.

Na ovo treba dodati i vrednost najvećih svetski tehnoloških kompanija - samo je Nvidia, koja je lider u oblasti čipova za veštačku inteligenciju i kompjutersku grafiku trenutno procenjena na 4.3 triliona dolara.

Foto: Tanjug/AP/Jens Meyer

Slično je i sa gigantom Alphabet (krovna kompanija za Gugl) koji je vredi oko 2.98 triliona dolara, te jedna od najstarijih kompanija u ovom sektoru - Microsoft, koja je precenjena na 3.8 triliona dolara.

Zapravo, tehnološke kompanije su toliko finansijski velike i snažne da im po tržišnoj kapitalizaciji jedino mogu parirati veliki naftni konglomerati i veliki državni fondovi najbogatijih zemalja.

Zbog ovoga, jasno je i da su podaci korisnika na raznim platformama, zapravo, "motor" koji pokreće sve ove kompanije.

Foto: Envato

Tako, na primer, društvena mreža za profesionalce iz raznih oblasti, Linked In, ima 1,2 milijarde korisnika.

Popularne mreže, poput Fejsuba sa tri milijarde, te Instagrama sa oko dve milijarde, i Jutjuba sa 2,5 milijarde, takođe prikupljanju ogromne količine podataka svakog dana.

Zapravo, one su toliko uticajne da su čak stvorile i nova zanimanja - do pre samo jedne decenije, "Jutjuber" nije ni postojalo, dok danas veliki YouTube kanali sa desetinama miliona pratilaca imaju veći uticaj i od mnogih štampanih i elektronskih medija.

Camribdge Analytica

Koliko je važno da ovi podaci budu sigurni, pokazalo se još 2018. godine, kada je otkriveno da je privatna britanska kompanija "Cambridge

Analytica" prikupljanja pomoću posebno razvijenog softvera podatke miliona korisnika Fejsbuka, koje je kasnije prodavala na tržištu (takozvani '"data broker").

Iako se prvobitno mislilo da je u pitanju bilo između četiri i sedam miliona Fejsbuk korisnika, dalja međunarodna istraga je pokazala da je zapravo ta brojka bila daleko veća - oko 30 do 34 miliona američkih i evropskih korisnika.

Neki nezavisni istraživači i stručnjaci za digitalnu bezbednost danas smatraju i da je ovo umanjena brojka, te da je "Cambridge Analytica" (koja je ugašena i više ne postoji) prikupljala podatke između 70 i čak 86 miliona korisnika iz celog sveta.

Nakon ove globalne afere, i privatni korisnici i velike kompanije su postali zaista svesni prave vrednosti podataka.

Tome je i značajno doprinela globalna pandemija korona-virusa, kada je ceo svet dve godine bio prinuđen da većinu posla obavlja putem interneta i digitalnih platformi kao što je "Zoom".

Prosečna cena gubljenja podataka i hakerskog napada u SAD oko 4,4 miliona 

Danas postoje čak i standardizovane procene manjih ili velikih hakerskih napada, te gubitka podataka korisnika.

Gigant "IBM" navodi da je prosečna cena gubljenja podataka i hakerskog napada u SAD oko 4,4 miliona dolara 

Evropska unija je još 2018. godine donela GDPR, set zakona i propisa za zaštitu podataka.

Ovaj set propisa se smatra jednim od najboljih, ako ne i najboljim rešenjem ovakve vrste u svetu, iako je potrebno da se on stalno dopunjuje i unapređuje zbog stalnih promena u tehnološkom svetu, te upotrebe potpuno novih tehnologija, kao što su usluge bazirane na veštačkoj inteligenciji.

"Građani često olako dele svoje privatne podatke"

Advokat Aleksandra Arsić navodi da i Srbija prati ovakve zakonske propise:

"Internet je postao deo naše svakodnevice, ali istovremeno i jedna od najvećih pretnji privatnosti. Građani često olako dele svoje privatne podatke, fotografije i snimke, nesvesni da time otvaraju i prostor za ozbiljne zloupotrebe. Kada jednom nešto dospe na mrežu, teško da se može potpuno ukloniti. Krivični zakonik Republike Srbije jasno reguliše ovu problematiku - Član 145. predviđa kaznu za neovlašćeno objavljivanje fotografija, snimaka ili drugih ličnih sadržaja - novčanu ili zatvor do dve godine, a za službena lica i do tri godine. Član 146. se odnosi na neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, a zaprećena je novčana kazna ili zatvor do godinu dana, a za službena lica do tri godine", objašnjava Arsić.

Dodaje da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti daje građanima pravo da znaju ko, kako i u koje svrhe obrađuje njihove podatke, kao i da zahtevaju brisanje ili ograničenje obrade.

"Za prekršaje ovog zakona predviđene su novčane kazne i do dva miliona dinara za pravna lica", istakla je Arsić.

"Kada bi 'hakerski napadi ' bili na jednom mestu, predstavljali bi četvrtu ekonomiju u svetu"

Evropska komisija je još 2018 kaznila Gugl zbog svog monopola na tržištu operativnih sistema i ograničenja za druge aplikacije, na šta se je gigant žalio Evropskom sudu.

Ipak, on je 2022. godine doneo odluku da se kazna smanji na 4.1 milijardi eura, od početnih 4.3 milijardi.

Početkom septembra ove godine, Gugl je opet kažnjen od strane Evropske komisije, sada sa 2.95 milijardi eura, ponovo zbog monopolskog ponašanja na tržištu digitalnih reklama.

Ne treba zaboraviti ni da je glavni cilj velikih tehnoloških kompanija imati što više korisnika kako bi im se 'serviralo' što više reklama.

Foto: Tanjug/AP/Brian Melley

Prihodi od reklama i oglasa su zapravo i jedna od najvećih zarada za tehnološke gigante, uz razvoj hardvera i softvera, te prodaju različitih pretplata za digitalne usluge i servise. Iako su ovakvi podaci (najčešće) strogo čuvana poslovna tajna, stručnjaci procenjuju da je to često i polovina ukupne zarade.

Tako je Gugl od oko 237.9 milijardi dolara prihoda u 2023, 175 milijardi imao od svog 'Ad Sense' programa, odnosno plaćenih rezultata pretrage u okviru Google Search pretrage interneta.

Ovome je svakako doprinelo i to što je Google Search 'podrazumevajuća' (eng. 'default search service') usluga pretrage na preko četiri milijardi aktivnih uređaja sa Android operativnim sistemom.

Koliko je ovo veliki globalni biznis, pokazuje i podatak da Google plaća svom najvećem konkurentu, kompaniji Apple, oko 20 milijardi dolara godišnje kako bi bio takođe podrazumevana usluga pretrage interneta na iOS operativnom sistemu za iPhone smartfone i iPad tablet uređaje.

Foto: Envato

Početkom ove decenije, 2020. godine, procenjivalo se da će hakerski napadi, krađe podataka korisnika i "curenja podataka" iz velikih kompanija (eng. 'data leak') stajati svetsku ekonomiju oko tr triliona dolara.

Pet godina kasnije, zahvaljujući pre svega ogromnom porastu broja korisnika mobilnih uređaj u Kini, Indiji i širom Azije, te sve većeg broja usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, procenjuje se da će samo do 2030. godine ukupna cena gubitka podataka i hakerskih napada globalno biti čak između osam i deset triliona dolara, te da kada bi 'hakerski napadi ' bili na jednom mestu, predstavljali bi četvrtu ekonomiju u svetu, odmah posle SAD, Kine i Evropske Unije.
 

Komentari (0)