Diplomata Jeremić u Sintezi: Evropa bez SAD ne može da zaustavi rat u Ukrajini, ali mora da se "vojno probudi"

Evropa se suočava sa trenutkom istine - transatlantsko partnerstvo je nikad nestabilnije, rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, a američki mirovni predlog kao prelomna tačka potencijalnog zaokreta propao je pre nego što je dobio šansu.

Dok evropski lideri traže novi format mirovnog sporazuma, istovremeno postaje sve jasnije da kontinent možda ostaje prepušten sebi.

O ovim izazovima za Sintezu govorio je bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Zoran Jeremić.

Komentarišući prvu zvaničnu posetu nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera Ujedinjenom Kraljevstvu još od 1998. godine, Jeremić je naglasio da je smisao ovih susreta manje u simbolici, a više u zajedničkom strahu.

"Nije to učvršćivanje prijateljstva, to je ujedinjavanje protiv nekoga", rekao je Jeremić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Po njegovim rečima, Evropa više nema luksuz da definiše savezništva samo po sopstvenim potrebama.

"Deklarisani protivnik je Rusija, ali postoji i nedeklarisani, a to je Amerika. I to je za Evropu danas najteže pitanje, kako formulisati odnos prema osobi od čije zaštite su decenijama zavisili", ukazuje sagovornik.

Prema njegovoj oceni, evropski lideri se nalaze u situaciji u kojoj ni sami nisu sigurni da li je veći problem odnos prema Rusiji ili preispitivanje odnosa prema Americi, koja je donedavno delovala kao "anđeo mira nad Evropom".

Trampov povratak i neočekivani zaokreti u Vašingtonu

Jeremić smatra da je povratak Donalda Trampa doveo do duboke konfuzije u Evropi. Ne samo zbog retorike, već i zbog stalnog menjanja tonova iz Vašingtona.

Evropski lideri, nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, u jednom trenutku su se, kaže, "činili kao da su pronašli formulu kako razgovarati sa Trampom", ali je situacija ponovo eskalirala.

"Videli smo novi talas ozbiljne kritike na račun Evrope", podseća Jeremić i dodaje da taj zaokret paralelno prati formiranje evropskog mirovnog predloga za Ukrajinu, koji su Nemačka, Francuska i Britanija usaglašavale sa predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Ipak, skeptičan je prema ulozi Evropske unije u zaustavljanju rata.

"Evropa bez Amerike nije u stanju da okonča rat u Ukrajini. Ne može da ponudi formulu koja će zadovoljiti ni Ruse, ni Ukrajinu, ni Amerikance", navodi diplomata.

Zašto je Evropi potreban rat?

Za Jeremića, predugo trajanje rata u Ukrajijni je, paradoksalno, važno evropskim silama.

"Trampov plan je miniran da bi se rat produžio, jer se Evropa nalazi u procesu osamostaljenja. Prvi put ima priliku da se otrgne iz tzv. američkog nežnog zagrljaja", uočava Jeremić. 

Prema njegovim rečima, Evropi je neophodno vreme da izgradi sopstvene odbrambene strukture.

"Nemačka je izgubila ekonomsku moć. Njena jedina karta sada je da ojača vojno, toliko da postane ravnopravan partner Americi", poručuje nekadašnji ambasador.

Šarec: Evropa je već neko vreme sama

U razgovor se iz Brisela uključio Marijan Šarec, bivši slovenački premijer i ministar odbrane.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Evropa je već duže vreme sama, otkako je Tramp ponovo postao predsednik. Tramp vidi svet drugačije nego iko drugi, svakako drugačije nego Evropa, zbog čega naš kontinent živi u stalnoj neizvesnosti", kaže Šarec.

Komentarišući Trampove optužbe da Evropa "previše priča, a premalo radi", Šarec priznaje da u tome ima istine.

"Evropa ponekad zaista previše govori. Moramo u svojim glavama usvojiti da se situacija promenila. Ali, ma šta mislili, Rusija je agresor, a Ukrajina se brani. Evropska unija ne može i ne sme da nagradi agresora", tvrdi Šarec.

Rafajlovski: Ukrajina određuje sudbinu EU

Diplomata Goran Rafajlovski ukazuje da se iz Berlina već jasno vidi novi geopolitički raspored.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Poseta nemačkog predsednika Londonu posle 27 godina i prijem na najvišem nivou šalju poruku – postoji snažna volja za konsolidaciju evropsko-britanskog jedinstva", ukazuje nekadašnji ambasador Severne Makedonije u Nemačkoj.

Po njegovoj oceni, Ukrajina je postala pitanje broj jedan za stabilnost Evropske unije.

"EU pokušava da napravi adaptacije nacrta dogovora između SAD i Rusije, ali u pravcu koji obezbeđuje dugoročnu bezbednost Ukrajine", kaže Rafajlovski.

Dodaje da je cilj dvostruk - stabilnost Ukrajine, ali i ekonomska sigurnost EU u budućnosti, koja, dodaje, zavisi od prestanka rata i očuvanja istočnog fronta.

Komentari (0)