Novinar Slobodan Reljić u Sintezi: Živimo u dezinformativnom poretku, Evropa u istorijskom raskoraku

Govoreći o svojoj knjizi "Mediji i Treći svetski rat", objavljenoj pre deset godina, Reljić ističe da se suštinski obrasci u istoriji ne menjaju.

"U osnovi, mislim da se tu ne menja mnogo bitnih stvari. Postoji to ljudsko biće takvo kakvo je, a društva se formiraju u okviru određenih kulturnih obrazaca", rekao je naš sagovornik.

Iako naglašava da je tehnološki kontekst danas potpuno drugačiji, smatra da to ne utiče presudno na dubinske istorijske procese.

"Menjaju se situacije, ali osnovni pravci kretanja ostaju isti", dodaje.

Printscreen: Newsmax Balkans

Reljić ukazuje da političke elite često prilagođavaju istorijske narative sopstvenim potrebama.

Kako objašnjava, svaka nova vlast "priča svoju verziju istorije", zbog čega je, kako kaže, potrebno čitati različite izvore da bi se došlo do realnije slike.

Kao primer navodi različita tumačenja uloge četničkog pokreta, koja se menjaju u zavisnosti od političkog konteksta.

"Mediji kao neodvojivi deo političkog sistema"

Poseban akcenat stavlja na ulogu medija, za koje kaže da su neodvojivi deo političkih sistema.

"Ne mogu da budu dobri mediji u lošim političkim uslovima", ističe Reljić, dodajući da kvalitet medija direktno zavisi od stanja u društvu.

Prema njegovim rečima, kako društva ulaze u krizu, medijski prostor se pojednostavljuje i svodi na propagandu.

"Danas praktično živimo u dezinformativnom poretku", ocenjuje sagovornik Newsmax Balkans.

"Problem interpretacije informacija"

Govoreći o aktuelnim sukobima, uključujući Ukrajinu i Bliski istok, Reljić naglašava da su mediji ključni u oblikovanju percepcije događaja.

"Rusi dezinformišu na jedan način, Amerikanci na drugi, a vi pokušavate da ukrštate informacije da biste shvatili šta se zaista dešava", pojašnjava naš sagovornik.

Dodaje da problem više nije nedostatak informacija, već njihova interpretacija.

Printscreen: Newsmax Balkans

Kao primer pogrešne percepcije, Reljić navodi Iran, za koji kaže da je u zapadnim medijima često pojednostavljeno predstavljen.

Ističe da je reč o zemlji sa značajnim obrazovnim kapacitetima.

"Iran je peta zemlja u svetu po broju inženjera", navodi gost Sinteze, dodajući da takvi podaci retko dolaze do šire javnosti.

Takođe ukazuje na duboke istorijske i kulturne razlike koje oblikuju političku realnost te zemlje.

Reljić smatra da su aktuelni konflikti deo šireg nadmetanja velikih sila.

"Ukrajina i Bliski istok su zapravo sukobi istih aktera na različitim mestima", objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da će se ti procesi verovatno završiti nekim oblikom dogovora velikih sila, slično istorijskim konferencijama koje su definisale prethodne globalne poretke.

"Evropska heterogenost jedan od ključinih izazova"

Posebno upozorava na značaj energetike, ističući da se ključni sukobi vode oko resursa, pre svega nafte.

Navodi da bi eventualni poremećaji na tržištu mogli da izazovu lančane posledice, uključujući rast cena hrane i rizik od nestašica.

"To su procesi koji utiču na ceo svet, ne samo na regione u kojima se sukobi odvijaju", kaže Reljić.

Govoreći o globalnoj slici, Reljić ističe da Evropa ulazi u istorijski raskorak i da se, uz moguće redefinisanje američke uloge, otvara pitanje budućnosti evropskog jedinstva i bezbednosne arhitekture.

"Evropa je ustvari u jednom istorijskom raskoraku", navodi novinar, podsećajući da je evropsko ujedinjenje kroz istoriju uvek bilo praćeno snažnim spoljnim ili unutrašnjim centrima moći, dok današnja Evropska unija, kako kaže, nosi i strukturalne i političke kontradikcije.

Reljić dodaje da bi eventualno slabljenje američkog uticaja moglo dodatno da ogoli te razlike.

Prema njegovim rečima, evropska heterogenost danas postaje jedan od ključnih izazova, jer ne postoji dovoljno snažan politički faktor koji bi mogao da je objedini.

"Možda Nemačka ima ambiciju, ali je pitanje da li ima kapacitet", zaključuje Reljić.

Srbija, izbori i politički okvir

Reljić se osvrće i na političku situaciju u Srbiji, posebno na očekivanja u vezi sa predstojećim izborima i odnosom prema Evropskoj uniji.

Prema njegovoj oceni, uticaj izbornih rezultata u Mađarskoj ili regionu na Srbiju vremenom slabi, ali se u javnosti često precenjuje.

On ističe da postoji razlika između političkih aktera u Srbiji, ali da se oni u velikoj meri kreću u okviru sličnog spoljnopolitičkog pravca, pre svega kada je reč o evropskim integracijama.

"U jednom trenutku je delovalo da postoji jasna razlika, ali danas se te razlike sve više prelivaju", naveo je Reljić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Reljić ukazuje i na raskorak između političkih elita i dela javnosti, s obzirom na to da podrška evropskim integracijama u poslednjim godinama opada, dok politički pravac ostaje uglavnom nepromenjen.

Tako se, kako navodi, stvara situacija u kojoj različiti politički akteri - vlast, opozicija, pa i novi društveni pokreti - u većoj ili manjoj meri ostaju unutar istog strateškog okvira.

Celu emisiju Sinteza pogledajte u videu:

Komentari (0)