(VIDEO) Od zabave do biznisa: Retke retro igre postale unosna investicija, Nintendo košta 8.000 evra

Sećate li se kada ste se sa ukućanima otimali oko jedne konzole ili računara? Mislilo se da je industrija igrica samo zabava, a oduvek je bio ozbiljan biznis. 

Gejming je sada vredniji od filmske i muzičke industrije.

Kako su gejmeri od amatera postali profesionalci i da li se igranjem zaista može zaraditi bogatstvo? 

"Morate da imate strast prema tome, kao i u fudbalu, kao i u svakom tradicionalnom sportu, kuvanju ili koji god hobi imate, treba da ga pretvorite u profesiju. Morate i da se posvetite tome. Počeo sam kao amater i pokušavao da se dokažem. Kasnije je to preraslo u biznis. Postoje turniri od po deset do 20.000 evra, a sada su već milioni u pitanju", rekao je za Newsxmax Balkans osnivač sportskog udruženja "Zero tenesiti" Dimitrije Malešević.

Gejming industrija jedna od najvećih u svetu

Stručnjaci naglašavaju da savremene video-igrice grafički izgledaju lepše, ali da je sadržaj koji nude retro igrice bolji.

"Gejming industrija danas vredi 455 milijardi dolara, što je 1,5 puta više nego filmska industrija i čak 15 puta više od muzičke. To je unosan biznis koji ima veliki potencijal za sve koji žele da učestvuju u tome", naveo je osnivač "Gaming and esports moment Europe" Toni Ričard Krisoli.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodao je i to da prostora ima više nego dovoljno.  

Dok retro igre poput Tetrisa i Pekmena teraju ljude da ih iznova i iznova igraju, današnje izdavačke kuće koje prave video igrice nisu okrenute ka tome da zadrže igrače, koji bi se vratili da igraju iste igrice i nakon 20 godina. 

"Sadržaj i priča koju su nudile te retro igre su itekako kvalitetnije i zahtevnije za ljude. Jednostavno, bilo je privlačnije da neko ima izazov kako da pređe nivo u retro igrici iz devedesetih i dvehiljaditih nego danas", pojasnio je Malešević.

Zlatno doba industrije igara tek dolazi

Nekada su to bile samo predmeti koji skupljaju prašinu na policama, a danas su retke retro igre postale kolekcionarski dragulj.

Primer toga je Nintendo konzola koja sada dostiže cenu automobila - čak 8.000 evra.

Prema mišljenju Krisolija dve komponente određuju vrednost retro igrama, a to su emocionalna i ekonomska. 

"Sve što je retko, kao oldtajmeri ili stare kovanice ima mnogo veću vrednost nego što je imalo tada kada su bili novi. Tako je i sa igricama. Tržište će uvek odrediti cenu", zaključio je Krisoli.

Možda se i vi sećate neke stare igre koja danas vredi bogatstvo, a možda ste deo nove generacije koja gejming vidi kao budućnost.

Jedno je sigurno - industrija igara nikad nije bila veća i izgleda da tek dolazi njeno zlatno doba. 

Komentari (0)