(INFOGRAFIKA) Životni vek duži, a penzionerski staž kraći: Građani Srbije prosečno uživaju u penziji nepunih 12 godina

Nedostatak radne snage, starenje stanovništva i opterećenost penzionog fonda uticali su na to da mnoge države reformišu svoje zakonodavstvo – na štetu građana.

Danski parlament je prošle nedelje usvojio zakon o postepenom povećanju starosne granice za penzionisanje na 70 godina do 2040. godine. Mnoge evropske države podižu lestvicu.

"U Danskoj imamo neku vrstu indeksacije – dužina života se usklađuje sa dužinom radnog veka. Koliko se produžava životni vek, toliko se i podiže lestvica za odlazak u penziju. Oni to automatski usklađuju sa podacima koje dobijaju od državnog zavoda za statistiku", za Newsmax Balkans navodi ekonomista Mihailo Gajić.

Grafika: Newsmax Balkans

U većini država moguće je otići u penziju sa navršenih 40 godina radnog staža. Međutim, u nekim evropskim zemljama postoje "penali" – ako se penzionisanje ostvari pre zakonom predviđenih godina, visina primanja se smanjuje u određenom procentu, zavisno od toga koliko ranije se zahtev podnese.

Između 15 i 20 godina uplaćivanja doprinosa u penzioni fond, u većini država predstavlja minimalan uslov za penziju. Naravno, sa tako malim stažom, dokumenta mogu da predaju penzionom fondu tek kada ispune godine života koje su granica za starosnu penziju.

U Srbiji se podiže starosna granica za žene

U Srbiji pravo na penziju imaju muškarci sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Žene odlaze u penziju sa 63 godine i 10 meseci i takođe uz najmanje 15 godina staža. Starosna granica za žene se postepeno povećava za dva meseca godišnje, dok ne dostigne 65 godina do 2032. godine. 

Građani Srbije prosečno uživaju u penziji nepunih 12 godina – žene 14,8 godina, dok su muškarci u penziji u proseku 8,8 godina.

Međutim, ako se pogleda prosečna dužina životnog veka, građani Srbije znatno kraće primaju penziju nego penzioneri u regionu i Evropi. Kada je reč o očekivanom životnom veku, Srbija se nalazi u donjem delu na tabeli evropskih zemalja.

Sociolog Ivan Živkov za Newsmax Balkans objašnjava da je Srbija izrazito decentrirana kultura i da je malo verovatno da bi došlo do protesta zbog pooštravanja penzione politike.

"Ovde je sve usmereno ka deci i mlađoj populaciji. Stari se zanemaruju u svakom pogledu, ne samo kada je u pitanju uživanje u penziji. I to prihvataju i sami stariji ljudi. Često od njih čujemo rečenicu: ‘Nije to više za mene’. Tako se odriču i zdravstvene zaštite koja se, recimo, u zapadnoj Evropi podrazumeva – da će biti pružena i osobama od 80 godina. Ovde to nije slučaj", navodi Živkov.

Prema njegovim rečima, fenomen je daleko dublji i složeniji nego što se čini.

"Što se tiče kvaliteta života, mi se nećemo nikada izjednačiti sa Evropom. Samo prepisivanje propisa nije isto što i izjednačavanje kvaliteta. Mi možemo prepisati zakone, ali smo prosto drugačija društva. A ni penzioneri ni radnici pred kraj karijere neće se buniti, čak i ako novi zakoni ne idu njima u korist. Setimo se kada su pre 12 godina smanjene penzije – nije bilo nikakve reakcije", kaže Živkov.

U Turskoj najlakši odlazak u penziju

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ukinuo je pre dve i po godine starosnu granicu za odlazak u penziju. Prethodno je ona za žene iznosila 58, a za muškarce 60 godina. Danas, ako počnu da rade nakon srednje škole, žene mogu da se penzionišu već sa 49, a muškarci sa 52 godine.

Najniža starosna granica za penzionisanje u Francuskoj povećana je sa 62 na 64 godine 2023. godine, što je izazvalo masovne proteste. Pored povećanja starosne granice, povećan je i potreban radni staž - sa 41,5 na 43 godine za punu penziju. Oni koji to ne ispune moraće da rade do 67. godine.

U Grčkoj i Luksemburgu radnici se penzionišu već sa 62 godine. U Nemačkoj se starosna granica postepeno podiže – planirano je da dostigne 67 godina do 2031. godine.

Austrija još ima granicu od 65 godina, dok je Italija već podigla prag na 67 godina.

Reforme i u regionu

U Hrvatskoj se sprovodi reforma prema kojoj se granica za žene svake godine podiže za tri meseca, kako bi se do 2030. izjednačila sa muškarcima – na 65 godina.

Slovenija je pre tačno deset godina podigla granicu za odlazak u starosnu penziju. Postoje planovi da se ona poveća na 67 godina do 2035. godine.

U Crnoj Gori, nakon reforme penzionog sistema, starosna granica je pomerena – za muškarce ona iznosi 65 godina, dok bi žene trebalo da budu izjednačene sa njima do 2032. godine. Ove godine, zahtev mogu da podnesu žene sa navršene 63 godine.

Komentari (0)