(VIDEO) Slobodno kretanje u Evropi moglo bi da postane privilegija, a ne pravilo: Šengen sve češće na pauzi

Šengenska zona trenutno obuhvata 29 evropskih zemalja koje su se obavezale da ukinu kontrole na zajedničkim granicama.

Ipak, u poslednjih deset godina, zbog terorističkih napada, migracione krize i bezbednosnih pretnji, pojedine države – među kojima su Nemačka, Austrija, Francuska i Danska – vraćaju kontrole.

Takva praksa, iako predviđena Šengenskim kodeksom, u suprotnosti je sa idejom slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Zemlje Zapadne Evrope, gde ljudi najviše dolaze, a to je pre svega Nemačka, svoju političku elitu pokušavaju da ubede da mogu da kontrolišu migraciju, a pošto ne mogu da deluju bez saglasnosti svih na spoljim granicama, oni preduzimaju jednosmerne poteze na svojim unutrašnjim granicama sa susednim zemljama EU. U tom smislu, imamo granične kontrole, koje Nemačka uvodi već duže vreme, a sada i odvraća ljude koji su iz susednih zemalja EU, pokušavaju da dođu do Nemačke", kaže za Newsmax Balkans Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

(FOTO) Poljska uvela privremene kontrole na granicama sa Nemačkom i Litvanijom

Poljska je uvela privremene kontrole na svojim granicama sa Nemačkom i Litvanijom, u nastojanju da zaustavi sve veći broj ilegalnih migranata koji prelaze poljsku granicu sa severa i zapada.

17:31Pre 63 d07.07.2025.

Autor

SVET

Britanskim državljanima se proveravaju otisci prstiju prilikom ulaska u Evropsku uniju

Britanski državljani koji putuju u Evropsku uniju svaki put kada prođu kroz luku Dover pri ulasku u Šengen zonu moraju da budu podvrgnuti proveri otisaka prstiju, pošto još uvek nije spremna aplikacija za biometrijsku proveru podataka, prenose britanski mediji.

16:12Pre 100 d31.05.2025.

Autor

Generalna sekretarka Evropskog pokreta Dragana Đurica ističe da su kontrole postale trajan mehanizam koji se koristi zbog različitih razloga – od migracija do unutrašnje bezbednosti – ali upozorava da njihovo produžavanje može dugoročno ugroziti funkcionisanje EU.

"Takve mere mogu da imaju veliki uticaj na obične građane, naročito sada u vreme godišnjih odmora i povećane frekventnosti putovanja, i može dovesti do dužeg čekanja, do duže provere na pasoškim kontrolama, provere prtljaga… Ali, pored samih građana, takođe može imati uticaj i na biznis i na konkurentnost, odnosno može uticati na smanjenje konkurentnosti, jer povećanje kontrole samo po sebi podrazumeva otežan protok, više kašnjenja i samim tim povećanje troškova poslovanja, što u konačnici umanjuje ekonomsku konkurentnost", navela je Đurica.

Printscreen: Newsmax Balkans

Povratak migranata iz Šengenske zone ka zemljama Balkana, među kojima je i Srbija, može dodatno opteretiti ionako ranjiv sistem. Đurović upozorava da država mora imati jasnu migracionu politiku kako bi odgovorila na moguće pritiske, posebno ako se povećava broj ljudi koji ostaju zarobljeni na granici EU.

"U ovakvim potezima uvođenja nekih granica u Šengenskoj zoni i odvraćanja ljudi u Šengenskoj zoni, nužno ne ostavljaju efekte kod nas. Bitno je kako naša država posmatra taj problem. Ukoliko ona želi da sarađuje, da dobije neke poene u saradnji po pitanju migracije sa zemljama članicama Evropske unije, onda će ona više raditi na tome da te ljude prihvati. Ukoliko ona to odbije, ukoliko se ona tome protivi, a migracija već sama po sebi je vrlo pokretna i promenljivog karaktera, ali i vrlo prilagodljiva, ta migracija će nastaviti i dalje", kazao je Đurović.

Šengenski sistem i dalje opstaje – ali sve više funkcioniše pod uslovima.

Dok neke članice biraju kontrolu umesto otvorenosti, stručnjaci upozoravaju da bez dogovora i jasne strategije, slobodno kretanje u Evropi moglo bi postati privilegija, a ne pravilo.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)