(VIDEO) Skoro polovina mladih u Srbiji volontira: Upoznati sebe kroz rad na korist zajednice i izaći iz zone komfora

Poslednjih godina primetan je porast broja mladih koji su volonteri ili aktivisti, koji žele lično da učestvuju u rešavanju problema kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

Šta je nateralo mlade ljude da se bave stvarima koje, naizgled, nisu u njihovom ličnom interesu?

Stručnjaci kažu da volontiranjem upoznajemo sebe, izlazimo iz zone komfora, radimo nešto korisno za društvo i to pruža dobar osećaj kako nama, tako i onima kojima smo pomogli.

Printscreen: Newsmax Balkans

Iskustvo koje se stekne volontiranjem kasnije nam može pomoći prilikom zapošljavanja ako se doda u svoj CV, a može doprineti i daljem uspehu u bilo kojoj oblasti kojom taj volonter želi da se bavi u budućnosti.

U Srbiji je Zakon o volontiranju donet još 2010. godine. Volontiranje mladim ljudima pruža mogućnost da steknu neke nove veštine, neka nova iskustva dok doprinose naporima održivog razvoja. Oni tako postaju i aktivni građani društva.

Takođe, nikako ne smemo zaboraviti ni ljude koji se upoznaju prilikom tih akcija kao volonteri, ili kasnije kao društveni aktivisti.

Često volonteri kasnije sreću te ljude ponovo na nekim sličnim skupovima, a takođe i nastaju neka prijateljstva.

Aktivizam mladih predstavlja društveni angažman, odnosno aktivno učešće u rešavanju problema i pitanja koja se tiču omladinske, i ne samo omladinske populacije - kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

U pokušaju da se dođe do odgovora kako se postaje volonter i aktivista, razgovarali smo sa Emilijom Milenković, mladom aktivistkinjom iz Vranja, koja je još od malih nogu počela da radi kao volonter u Crvenom krstu.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Upoznala sam neke prijatelje u srednjoj školi koji su isto tako bili aktivni u nekim stvarima, bavili su se svim i svačim, i zapravo smo odlučili da zajedno radimo neke korisne stvari za našu zajednicu, jer nismo imali prostora gde to da radimo. U prvoj godini srednje škole osnivamo udruženje mladih koje i dan-danas postoji, zove se Naša pravila i radi u Pčinjskom okrugu. Tada smo krenuli da se bavimo omladinskom politikom, rodnom ravnopravnošću i ekologijom, doslovno svim problemima koji su se ticali mladih u tom trenutku u Vranju, ali i šire", kazala nam je Emilija.

Đorđe je "Heroj 2025."

Kada već pričamo o volontarizmu i aktivizmu, danas su u Evropskoj kući u Beogradu dodeljene nagrade na konkursu "Oni su Heroji 2025."

Jedan od dobitnika ove nagrade je Đorđe Mitrović. On je objavio autobiografiju Drvene lutke, a deo zarade od te knjige dao je u humanitarne svrhe i zajedno sa fondacijom Humano srce obezbedio aparaturu za dečju kliniku Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta dr Vukan Čupić u Beogradu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Inače, ovaj mladi aktivista od rođenja boluje od retke i teške bolesti, ali ga to nije sprečilo da učestvuje u volonterskom radu.

"Napisao sam knjigu koja nosi naziv Drvene lutke i koja je obišla celu Srbiju, ljudi na promocijama su reagovali odlično. To je uspeh i pečat u vremenu da ljudi mogu da pročitaju istinitu priču i da iz nje izvuku pouke. Ovo je veliki dan za mene, jer želim da pokažem da smo i mi vidljivi. Bavim se aktivizmom kao osoba sa invaliditetom, ali svojom pričom želim da pokažem ljudima da i osobe sa invaliditetom mogu da daju doprinos, uprkos svom hendikepu. Ovo je samo jedno priznanje u nizu, jer sam dobitnik više prestižnih priznanja", naveo je Đorđe.

Komentari (0)